ГРАМАТИЧКА КАТЕГОРИЈА ЛИЦА У ДЕКОНСТРУКЦИЈИ ЈАВНОГ ДИСКУРСА У СРБИЈИ

Идентитетске промене; српски језик и књижевност у доба транзиције стр. 205-227

АУТОР: Илијана Р. Чутура

Е-АДРЕСА: 

Download Full Pdf   

DOI: 10.46793/ZIP21.205C

САЖЕТАК:

Предмет рада јесте учешће категорије лица у обликовању јавног политичког дискурса у Србији. Корпус чине усмене изјаве представника власти поводом еколошких проблема који су изузетно актуелни од 2021. године. Анализираћемо превасходно употребу првог лица једнине и првог лица множине са аспекта референта, транспарентности информације и емотивног учинка. Закључује се да говорници чешће употребљавају прво лице множине, и то као средствo постизања референцијалног амбигвитета, чиме говорник, улогом коју себи даје у дискурсу, замагљује своје улоге у реалном животу. Тиме се јавни дискурс преусмерава са објективног информисања ка „деконструисаном” дискурсу у којем се не препознају одговорности и надлежности субјеката.

КЉУЧНЕ РЕЧИ:

категорија лица, јавни дискурс, политички дискурс, прво лице једнине, прво лице множине, инклузивност, ексклузивност.

ЛИТЕРАТУРА: 

  • Закон о родној равоправности, https://www.paragraf.rs/propisi/zakon-o- rodnoj-ravnopravnosti.html (посећено 27. 12. 2021)
  • Језик родне равноправности, Институт за српски језик САНУ, http://www. isj.sanu.ac.rs/en/2018/05/14/jezik-rodne-ravnopravnosti/ (посећено 5. 11. 2020)
  • Ковачевић (2017): М. Ковачевић, Српски језик под лупом науке, Београд: Завод за уџбенике.
  • Пешић (2011): М. Пешић: Концептуалне основе истраживања релаци- ја дискурса, моћи, политике и демократије, Српска политичка мисао, 18/34, 309–334.
  • Славујевић (2007): З. Славујевић, Политички маркетинг, Београд: Фа- култет политичких наука – Чигоја.
  • Acton, Potts (2014): E. K. Acton, C. Potts, That straight talk: Sarah Palin and the sociolinguistics of demonstratives, Journal of Sociolinguistics, 18(1), 3–31.
  • Alavidze (2017): M. Alavidze, The use of pronouns in political discourse, Inter- national Journal of Arts & Sciences, 9(4), 349–356.
  • Allen (2007): W. Allen, Australian political discourse: Pronominal choice in campaign speeches, In: I. Mushin, M. Laughren (Eds.), Selected Papers from the 2006 Conference of the Australian Linguistic Society, http://espace.library.uq.edu.au/view/ UQ:12794 (posećeno 21. 3. 2021).
  • Bello (2013): U. Bello, “If I Could Make It, You Too Can Make It!”. Personal Pronouns in Political Discourse: A CDA of President Jonathan’s Presidential Decla- ration Speech, International Journal of English Linguistics, Vol. 3, No. 6, 84–96.
  • Bramley (2001): N. R. Bramley, Pronouns of Politics: The Use of Pronouns in The Construction of ‘Self ’ and ‘Other’ in Political Interviews (PhD thesis, Aus- tralian National University), https://openresearch-repository.anu.edu.au/bit- stream/1885/46225/6/02whole.pdf (posećeno 21. 3. 2021).
  • Breeze (2019): R. Breeze, Approaching populist discourse from linguistics: graduation in political speeches, u: D. Vukasović, P. Matić (Ur.), Diskurs i politika, Beograd: Institut za političke studije, 151–172.
  • Bull, Fetzer (2006): P. Bull, A. Fetzer, Who are we and who are you? The strategic use of forms of address in political interviews, Text and Talk, 26(1), 1–35.
  • Chimbarange et al. (2013): A. Chimbarange, P. Takavarasha, F. Kombe, A crit- ical discourse analysis of president Mugabe’s 2002 address to the World Summit on Sustainable Development, International Journal of Humanities and Social Science, 3(9): 277–288.
  • De Fina (1995): A. de Fina, Pronominal choice, Identity and Solidarity in Political Discourse, Text, Interdisciplinary Journal for the Study of Discourse, 15(3), 379–410.
  • Fairclough (2001): Norman Fairclough, Language and Power2 (19891), London: Longman.
  • Fetzer, Bull (2008): A. Fetzer, P. Bull, ’Well, I answer it by simply inviting you to look at the evidence’. The strategic use of pronouns in political interviews, Journal of Language and Politics, 7(2), 271–289.
  • Håkansson (2012): J. Håkansson, The use of personal pronouns in political speeches: A comparative study of the pronominal choices of two American presidents (Bachelor thesis), Linnaeus University, School of Language and Literature, Småland, Sweden, http://lnu.diva-portal.org/smash/get/diva2:531167/FULLTEXT01.pdf (posećeno 18. 2. 2021).
  • Kaewrungruang, Yaoharee (2018): K. Kaewrungruang, O. Yaoharee, The Use of Personal Pronoun in Political Discourse: A Case Study of the Final 2016 United States Presidential Election Debate, rEFLections, Vol. 25, No.1, 86–96.
  • Karapetjana (2011): I. Karapetjana, Pronominal Choice in Political Interviews, Baltic Journal of English Language, Literature and Culture, Vol. 1, 36–45.
  • Levonian (2019): R. M. Levonian, Self-legitimating strategies in the discourse of political leaders: a comparative analysis of two Romanian politicians, u: D. Vuka- sović, P. Matić (Ur.), Diskurs i politika, Beograd: Institut za političke studije, 173–202.
  • Moberg, Göran Eriksson (2013): Ulla Moberg, Göran Eriksson, Managing ideological differences in joint political press conferences. A study of the strategic use of the personal pronoun ‘we’, Journal of Language and Politics, 12(3), 315–334.
  • Mykhaylenko (2019): V. Mykhaylenko, Delta of personal pronouns in political discourse, Наукові записки Національного університету Острозька академія: серія Філологія, 6(74), 82–85.
  • Pennycook (1994): A. Pennycook, The Politics of Pronouns, ELT Journal, 48(2), 173–178.
  • Podboj (2011): M. Podboj, Manipulacija u političkom diskursu – kritički pristup, Hrvatistika, Vol. 5, br. 5, 123–133.
  • Rehbein et al. (2021): I. Rehbein, J. Ruppenhofer, J. Bernauer, Who is we? Dis- ambiguating the referents of first person plural pronouns in parliamentary debates, In: Proceedings of the 17th Conference on Natural Language Processing {KONVENS}, Düsseldorf: Leibniz-Institut für Deutsche Sprache, https://konvens2021.phil.hhu. de/wp-content/uploads (posećeno 12. 1. 2022).
  • Stănculete (2019): I. M. Stănculete, I vs. We. First Person Personal Pronouns in Political Speeches, East-West Cultural Passage, 19(1), 122–135
  • Tyrkkö (2016): J. Tyrkkö, Looking for rhetorical thresholds: Pronoun frequen- cies in political speeches, In: N. Minna, U. Lutzky, G. Mazzon, C. Suhr (Eds.), Studies in variation, contacts and change in English. The Pragmatics and Stylistics of Identity Construction and Characterisation, Helsinki: University of Helsinki, https://varieng. helsinki.fi/series/volumes/17/tyrkko/ (posećeno 20. 2. 2021).
  • Vuković (2014): Milica Vuković, Analiza političkog diskursa, u: S. Perović (ur.), Analiza diskursa: teorije i metode, Podgorica: Institut za strane jezike Univerzitet Crne Gore, 213–248.
  • Wales (1996): K. Wales, Personal Pronouns in Present-Day English, Cambridge: Cambridge University Press.
  • Washbourne (2010): N. Washbourne, Mediating Politics. Newspaper, Radio, Television and the Internet, Columbus: Open University Press.
  • Widdowson (2007): H. G. Widdowson, Discourse Analysis, Oxford: Oxford University Press.