Идентитетске промене; српски језик и књижевност у доба транзиције стр. 39-47
АУТОР: Миланка Ј. Бабић
Е-АДРЕСА:
DOI: 10.46793/ZIP21.039B
САЖЕТАК:
У раду се говори о суштинским идентитетским категоријама српског језика и о његовом статусу на његовом лингвистичком и геополитичком простору. Указује се на неповољан положај српског језика мимо граница Србије, у истојезичким државама које су настале распадом Југославије, али и на чињеницу да је такав статус условљен небригом и несарадњом српске политике и лингвистике, што се посебно огледа у маргинализованости ћирилице у јавноj комуникацији. С тим у вези упућује се на неопходност редефинисања књижевнојезичке политике, као и њене примјене и у службеном и у јавном простору употребе српског језика.
КЉУЧНЕ РЕЧИ:
српски језик, екстерни идентитет, интерни идентитет, статус језика, ћирилица.
ЛИТЕРАТУРА:
- Бабић (2013): М. Бабић, Социолингвистички аспекти омаловажавања ћи- рилице, У одбрану српске ћирилице, хрестоматија, приредио Милош Коваче- вић, Пале: Српско просвјетно и културно друштво Просвјета, 201–208.
- Бабић (2014): М. Бабић, Статус и перспектива српског језика у Босни и Херцеговини, Српски језик и ћирилица – основе српског идентитета, зборник радова, Подгорица: Књижевна задруга Српског народног вијећа, 176–183.
- Бугарски (2016): R. Bugarski, Jezici u potkrovlju, Beograd: Biblioteka XX vek.
- Горјанц (2013): V. Gorjanc, Slovenačka jezička politika i odnosi društvene moći, u: V. Požgaj Hadži, Jezik između lingvistike i politike, Beograd: Biblioteka XX vek, 13–36.
- Пижурица (2013): М. Пижурица, Шта значи за нас ћирилица?, У одбрану српске ћирилице, хрестоматија, приредио Милош Ковачевић, Пале: Српско просвјетно и културно друштво Просвјета, 230–233.
- Шкиљан (1988): D. Škiljan, Jezična politika, Zagreb: Naprijed. https://sr.wikipedia.org, приступљено 10. 10. 2021