AUTOR(I): Darko Simović, Ivana Krstić-Mistridželović
DOI: 10.46793/zbVU21.285S
SAŽETAK:
Konstituisanje zajedničke jugoslovenske države, kao uostalom osnovni smisao donošenja Vidovdanskog ustava, doprineo je da odredbe o državnom uređenju uveliko zasene druga obeležja ovog osnovnog zakona. Premda je jedan od stereotipa o Vidovdanskom ustavu da je taj akt u velikoj meri kopirao ekonomsko-socijalne odredbe Vajmarskog ustava, manje pažnje je posvećeno činjenici da je priroda ustava kao najvišeg pravnog akta unekoliko izmenjena. Komparativno posmatrano, Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca među prvima je ustav kao organizaciono-konstitutivni akt nadogradila elementima ekonomsko-socijalne povelje programskog karaktera. Ustav više nije samo konstitutivni akt države već je istovremeno akt koji državu kao političku organizaciju preobražava u socijalnu i kulturnu zajednicu. Pri tome, mada je Vajmarski ustav bio uzorni model, vidovdanski ustavotvorac nije običan plagijator već je u mnogim rešenjima originalan. Osobena ustavna rešenja posledica su kompleksnih društveno-političkih prilika koje je ustavotvorac morao da uvaži da bi ustav uopšte bio donet.
KLJUČNE REČI:
Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, Vidovdanski ustav