АУТОР(И): Дарко Симовић, Ивана Крстић-Мистриџеловић
DOI: 10.46793/zbVU21.285S
САЖЕТАК:
Конституисање заједничке југословенске државе, као уосталом основни смисао доношења Видовданског устава, допринео је да одредбе о државном уређењу увелико засене друга обележја овог основног закона. Премда је један од стереотипа о Видовданском уставу да је тај акт у великој мери копирао економско-социјалне одредбе Вајмарског устава, мање пажње је посвећено чињеници да је природа устава као највишег правног акта унеколико измењена. Компаративно посматрано, Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца међу првима је устав као организационо-конститутивни акт надоградила елементима економско-социјалне повеље програмског карактера. Устав више није само конститутивни акт државе већ је истовремено акт који државу као политичку организацију преображава у социјалну и културну заједницу. При томе, мада је Вајмарски устав био узорни модел, видовдански уставотворац није обичан плагијатор већ је у многим решењима оригиналан. Особена уставна решења последица су комплексних друштвено-политичких прилика које је уставотворац морао да уважи да би устав уопште био донет.
КЉУЧНЕ РЕЧИ:
Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, Видовдански устав