AUTOR(I): Dragan Bataveljić, Dragan Vojinović, Dejan Logarušić
DOI: 10.46793/zbVU21.187B
SAŽETAK:
Koautori su u ovom radu analizirali, pre svega, smisao i domašaj odredaba Vidovdanskog ustava ali i prilike koje su prethodile njegovom donošenju. Tu mislimo, najpre, na ujedinjenje u Kraljevinu SHS, koje je izvršeno 1. decembra 1918. godine u Beogradu, zatim na ustavni provizorijum kao i na brojne rasprave i sukobe u Ustavotvornoj skupštini. Naravno, treba ukazati na činjenicu da je konačnom usvajanju ovog Ustava iz 1921. godine, prethodilo nekoliko ustavnih nacrta, tako da se koautori ovog rada nadaju da će njihova pravna analiza izazvati interesovanje, kako današnjih, tako i budućih konstitucionalista i pravnih istoričara. U tekstu koji je pred nama, mogu se uočiti nastojanja koautora da osvetle, kako društvene, tako i političke aspekte tadašnjih sukoba i borbi u Parlamentu. Ono što čini centralnu temu ovog rada jeste pitanje organizacije vlasti (i uprave) u Kraljevini SHS prema Vidovdanskom ustavu. Naime, od ujedinjenja u zajedničku državu, pa sve do donošenja prvog Ustava te države, prošlo je mnogo vremena (više od dve i po godine). To je vodilo nastajanju brojnih problema tako da se prvo i osnovno pitanje ticalo borbe za konsolidaciju nove državne tvorevine. Taj ustavni provizorijum je ostavio brojne posledice iza sebe, jer su odluke, koje je Vlada donosila, uspostavile samo jedno privremeno ustavno stanje. Doduše, one su bile od velikog značaja (u datom momentu) i samo su trenutno oformljavale ustavno-pravnu fizionomiju nove države.
KLJUČNE REČI:
Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, Kraljevina Jugoslavija, Vidovdanski ustav, podela vlasti, Kralj, Narodna skupština, Ministarski savet, centralizam.