АУТОР(И): Драган Батавељић, Драган Војиновић, Дејан Логарушић
DOI: 10.46793/zbVU21.187B
САЖЕТАК:
Коаутори су у овом раду анализирали, пре свега, смисао и домашај одредаба Видовданског устава али и прилике које су претходиле његовом доношењу. Ту мислимо, најпре, на уједињење у Краљевину СХС, које је извршено 1. децембра 1918. године у Београду, затим на уставни провизоријум као и на бројне расправе и сукобе у Уставотворној скупштини. Наравно, треба указати на чињеницу да је коначном усвајању овог Устава из 1921. године, претходило неколико уставних нацрта, тако да се коаутори овог рада надају да ће њихова правна анализа изазвати интересовање, како данашњих, тако и будућих конституционалиста и правних историчара. У тексту који је пред нама, могу се уочити настојања коаутора да осветле, како друштвене, тако и политичке аспекте тадашњих сукоба и борби у Парламенту. Оно што чини централну тему овог рада јесте питање организације власти (и управе) у Краљевини СХС према Видовданском уставу. Наиме, од уједињења у заједничку државу, па све до доношења првог Устава те државе, прошло је много времена (више од две и по године). То је водило настајању бројних проблема тако да се прво и основно питање тицало борбе за консолидацију нове државне творевине. Тај уставни провизоријум је оставио бројне последице иза себе, јер су одлуке, које је Влада доносила, успоставиле само једно привремено уставно стање. Додуше, оне су биле од великог значаја (у датом моменту) и само су тренутно оформљавале уставно-правну физиономију нове државе.
КЉУЧНЕ РЕЧИ:
Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, Краљевина Југославија, Видовдански устав, подела власти, Краљ, Народна скупштина, Министарски савет, централизам.