АУТОР(И): Милан Пилиповић
DOI: 10.46793/zbVU21.145P
САЖЕТАК:
Након Првог свјетског рата и пораза Аустроугарске монархије, 1. децембра 1918., створена је Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, која је конституционализована 28. јуна 1921. године, доношењем првог устава (Видовдански устав). У састав Краљевине СХС ушла је и Босна и Херцеговина, која прије, као и у вријеме настанка прве заједничке државе, у организационом и институционалном смислу, није имала изграђен свој самостални уставни и правни систем.
У овом раду, у анализи уставног уређења прве заједничке државе, акценат је на организацији државне власти и државног уређења. Први дио рада, односиће се на анализу организације државне власти, идентификовање начела парламентаризма те ће се указати на одступања праксе у односу на званичне принципе и начела, уграђене у Видовдански устав, а који су били установљени још прије његовог доношења у вријеме државног провизоријума. Појаве одступања од принципа парламентаризма, оличене у активности владе, а нарочито краља, настале су и биле видљиве од 1918. до 1921. те су биле присутне za читаво вријеме легислативног периода Видовданског устава.
Утврђујући унитарно државно уређење, Видовдански устав је предвидио постојање различитих облика самоуправе у којима су постојали не само самоуправни органи већ и државни управни органи. На трагу тих одредби, освјетлићемо и положај БиХ у заједничкој држави. То питање се мора посматрати кроз призму циљева политичких представника и појединих несрпских странака са подручја Босне и Херцеговине и њихове улоге у поступку доношења првог устава заједничке државе. Подршка политичких представника Босне и Херцеговине непосредно се одразила на одредбе у Видовданском уставу кojе се односе на државно уређење односно na правни положај Босне и Херцеговине који је у уставу утврђен тзв. „турским параграфом“.
КЉУЧНЕ РЕЧИ:
Видовдански устав, краљ, влада, парламентаризам, Босна и Херцеговина.