Зборник радова Правног факултета Универзитета у Крагујевцу : књ. 2 (2025) (стр. 457-475)
АУТОР(И) / AUTHOR(S): Душан Илић 
DOI: https://doi.org/10.46793/7623-154.457I
САЖЕТАК / ABSTRACT:
Када спортиста или друго лице одговорно за кршење антидопинг правила надлежној организацији пружи помоћ у откривању повреда Кодекса учињених од стране другог лица, орган поступка је овлашћен да иначе применљив период забране учествовања суспендује у једном делу. Правило је да може бити суспендовано највише три четвртине периода забране који би требало да буде изречен, а онда када је за конкретну повреду предвиђена санкција доживотне забране учествовања, забрана која након суспензије остаје на снази не може бити краћа од осам година.
Поред постављања јасних граница у оквиру којих се надлежна антидопинг организација мора кретати приликом одлучивања о обиму суспензије, Кодексом су предвиђени и критеријуми на основу којих таква одлука мора бити донета. Тако, орган поступка је дужан да узме у обзир тежину учињене повреде антидопинг правила, као и значај који је помоћ пружена од стране лица одговорног за повреду антидопинг правила имала на сузбијање допинга у спорту. Поред ова два, пракса Арбитражног суда за спорт у Лозани је изнедрила још један, додатни критеријум, чија се суштина огледа у томе да приликом одмеравања обима у ком ће прописана санкција бити суспендована треба водити рачуна и о томе да обим суспензије у конкретном случају буде пропорционалан онима који су изрицани у раније донетим одлукама.
КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS:
допинг; Светски антидопинг кодекс; суспензија санкције; значајан допринос; Арбитражни суд за спорт у Лозани
ЛИТЕРАТУРА / REFERENCES:
- Vrijman, E. N., Harmonisation: A Bridge too Far? A Commentary on Current Issues and Problems, Drugs and Doping in Sport: Socio-Legal Perspectives, Edited by John O’Leary, Great Britain, 2001.
- Dirix, A., Sturbois, X., The first thirty years of the International Olympic Committee Medical Commission 1967–1997., International Olympic Committee (IOC Booklet Series “History and Facts”), Lausanne, 1998.
- Ђурђевић, Н., Коментар Закона о спречавању допинга у спорту, Крагујевац, 2008.
- Ђурђевић, Н., Утицај Родченков антидопинг закона на хармонизацију борбе против допинга у спорту на светском нивоу, Зборник радова Правног факултета у Сплиту, год. 59, бр. 1/2022.
- Ђурђевић, Н., Мићовић, М., Вуковић, З., Уговори у спорту, Крагујевац, 2014.
- Илић, Д., Појмовно одређење института значајног доприноса (Substantial Assistance) у оквиру Кодекса Светске антидопинг агенције, Зборник радова: Усклађивање правног система Србије са стандардима Европске уније, књ. 13, Крагујевац, 2025.
- Muller, R. K., History of Doping and Doping Control, Handbook of Experimental Pharmacology, Volume 195 – Doping in Sports, Springer, 2010.
- Poschenrieder, F. J., Sport als Arbeit, Diss., Muenchen, 1977.
- Simon, L. R., Good Competition and Drug-Enhanced Performance, Ethics in sport, edited by William J. Morgan, Klaus V. Meier, Angela Schneider, Human Kinetics, 2001.
- Singh, S., Doping in sports: An overview of ancient and modern history of doping, International Journal of Physical Education, Sports and Health, 4(1)/2017.
- Hessert, B., The exchange of self‑incriminating information of athletes between sports organisations and law enforcement, The International Sports Law Journal, 22:5–16/2022.
- Ware, M., Jensen, D., Barrette, A., Vernec, A., Derman, W., Cannabis and the Health and Performance of the Elite Athlete, Clinical Journal of Sport Medicine, Volume 28, Number 5, 2018.
- Wenbo, Z. – Yan, Z., The Uses of Anabolic Androgenic Steroids Among Athletes; Its Positive and Negative Aspects – A Literature Review, Journal of Multidisciplinary Healthcare, 16, 2023.