НАСЛЕДНОПРАВНИ ПОЛОЖАЈ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Зборник радова Правног факултета Универзитета у Крагујевцу : књ. 2 (2025) (стр. 325-339)

АУТОР(И) / AUTHOR(S): Драгица Живојиновић

Download Full Pdf   

DOI: https://doi.org/10.46793/7623-154.325S

САЖЕТАК / ABSTRACT:

Предмет овог рада је сагледавање наследноправног положаја државе у српском праву и то: као завештајног, законског наследника, и као уживаоца заоставштине. Циљ рада је оцена адекватности и усклађености домаће нормативе ове тематике, и надаље, откривањe њених евентуалних недостатака које би de lege ferenda ваљало отклонити. Аутор налази да способност државе да наследи оставиоца као његов завештајни наследник произилази из слободе завештања, а њен правни положај у овом случају се готово и не разликује од правног положаја било ког физичког лица у својству тестаментарног наследника. Када држава Србија наслеђује ab intestato она такође у свему има положај универзалног сукцесора, уз најзначајнију разлику што се као последњи законски наследника наслеђа не може одрећи. И остале правне консеквенце положаја државе као принудног законског наследника су нужне, логичне и у сагласју са ставом законодавца о наследноправној природи права државе на вакантну заоставштину. Аутор констатује да се додељивањем држави правног положаја уживаоца заоставштине у законом дефинисаним околностима, одступа од усвојене природе права државе на вакантну заоставштину, грубо прелази преко начела обавезне универзалне сукцесије и ex lege наслеђивања на којима почива српско наследно право. Стога закључује да ово решење ствара непотребну конфузију, оставља низ отворених питања, па да га из Закона о наслеђивању треба уклонити.

КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS:

наследноправни положај државе, држава као наследник, принудни законски наследник, вaкантна заоставштина, држава као уживалац заоставштине, начело обавезне универзалне сукцесије

ЛИТЕРАТУРА / REFERENCES:

  • Brox, H., Erbrecht, Köln, Berlin, München, 2004.
  • Eccher, B., Erbrecht, Bürgerliches Recht Band IV, Wien, 2016.
  • Frank, R., Erbrecht, München, 2000.
  • Gavella, N., Belaj, V., Наследно право, Загреб, 2008.
  • Zankl, W., Erbrecht, Wien, 2017.
  • Антић, О., Балиновац, З., Коментар Закона о наслеђивању, Београд, 1996.
  • Антић, О., Држава као наследник, Анали Правног факултета у Београду, бр. 1-3/1991.
  • Антић, О., Наследно право, Београд, 2004.
  • Ђурђевић, Д., Актуелна реформа наследног права у Црној Гори, Анали Правног факултета у Беогрду, бр. 1/2009.
  • Ђурђевић, Д., Институције наследног права, Београд, 2015.
  • Ђурђевић, Д., Позивање наследника огласом и наследноправни положај државе у српском праву, Право и привреда, бр. 4/2020.
  • Живојиновић, Д,. Позитивна наследничка изјава у систему стицања наслеђа ipso iure, Гласник права,  бр. 1-2/2015.
  • Живојиновић, Д., Одрицање од наслеђа, Зборник радова: Правни систем Србије и стандарди Европске уније и Савета Европе, књ. 2, Крагујевац, 2007.
  • Живојиновић, Д., Разлози недостојности за наслеђивању у српском праву и праву држава Европске уније, Зборник радова:Усклађивање правног система Србије са стандардима Европске уније, књ. 11, Крагујевац 2023.
  • Живојиновић, Д., Уступање наследног дела, Правни живот, књ. 435, бр. 10/1997.
  • Крстић, Н., Повреда и заштита прва на нужни део, докторска дисертација, Ниш, 2016.
  • Медић, Д., Личне службености, Зборник радова: Двадесет година Дејтонског мировног споразума, Источно Сарајево, 2017;
  • Попов, Д., Појам и предмет права плодоуживања у Преднацрту Грађанског законика Републике Србије, Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, бр. 4/2017.
  • Станковић, О., Орлић, М., Стварно право, Београд, 1999.
  • Стојановић, Н., Наследничка заједница, Ниш, 2009.
  • Стојановић, Н., Наследно право, Ниш, 2022.