МОДЕРНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ, НОВИ И ТРАДИЦИОНАЛНИ РИЗИЦИ У ОСИГУРАЊУ (Шабац: 20; 2021) (стр. 132-170)
АУТОР(И): Волфганг РОРБАХ
Е-АДРЕСА: wolfgang.rohrbach.g@gmail.com.
DOI: 10.46793/XXSav21.132R
САЖЕТАК:
Пандемија короне је невероватан и, наводно, нови феномен за многе Европљане. То је, због тога, мало ко познаје историју европских пандемија.
Недостатак интересовања (незаинтересованост) за историјски развој настаје због заблуде многих стручњака. Превентивна нега и напредак у медицини и технологији увек захтевају само „гледање унапред”. Овакав (према будућности оријентисан) напредан начин размишљања и деловања, значио је да свака болест која има епидемијске размере може, у најкраћем року, да буде „поражена”.
Међутим, историја показује да у Европи, почев од Средњег века, па све до данас, није прошао век без епидемија или пандемија и да би се из сваке такве кризе могли извући значајне лекције и закључци за будућност.
Развој је од 18. века тежио све више ка једној здравственој и социјалној политици оријентисаној на осигурање, која је у 19. веку названа политика осигурања. Комбиновањем традиционалног искуства са новим или модификованим концептима заснованим на принципу „очувања традиције, обликовања будућности”, индустрија осигурања се може прилагодити новим захтевима здравствене и социјалне политике, чак и у кризи која је изазвана корона вирусом. У овом случају, постоји дигитализација, уз помоћ које је могуће умрежавање са новим студијама и подацима, а у циљу побољшања квалитета.
КЉУЧНЕ РЕЧИ:
сујеверје, осигурање од прекида пословања, хигијена, закључавање, превенција, карантин, решења осигурања
ЛИТЕРАТУРА:
Baumgartner, F. (1889). “Die Österreichisch – Ungarischen Versicherungsanstalten von 1822–1889”, Wien.
Czeike, F. (1994). Historisches Lexikon Wien, Band 3: Ha–La. Wien: Kremayr & Scheriau.
Ederer, O. (2020). Editorial „Nat Kat-Versicherung – Nachhaltig wie eine Pandemie”,
Versicherungsrundschau, Nr.10/20 Oktober 2020.
Fachini, E. (1888). Viribus Unitis: Entstehung, Grundsätze und Entwicklung des Versicherungswesens in Österreich-Ungarn. Wien: E. Fachini.
“Grundverfassung des Handlungsdiener-Vereines in Graz”, Otto Kittel in: Die soziale Revolution – 175 Jahre Merkur Versicherung; Graz, 1973.
Häusler, W. (1979). Von der Massenarmut zu der Arbeiterbewegung – Demokratie und soziale Frage in der Wiener Revolution von 1848. Wien-München: Jugend und Volk.
Herzfeld, E. (1897). “Beiträge zur Codifikations-Geschichte des österreichischen Versicherungsrechtes”, Wien.
Hieronimus, M. (2006). Krankheit und Tod 1918. Zum Umgang mit der Spanischen Grippe in Frankreich, England und in dem Deutschen Reich. Münster: Lit.
Jacobsen, J. (2012). Schatten des Todes. Die Geschichte der Seuchen. Darmstadt: Verlag Philipp von Zabern.
Kaube, J. (2020). „Gesundheitsstaat – oder machen wir weiter wie immer?” F.A.Z. Quarterly / Das exklusive Magazin vom 20.6.2020.
Leimdörfer, M. (1905). “Entwicklung und Organisation der Brandschadenversicherung in Österreich 1700–1848”, Wien.
Leimdörfer, M. (1967). “100 Jahre Donau-Versicherung 1867–1967”, Wien.
Lesly, E. (1959). Österreichisches Gesundheitswesen im Zeitalter des aufgeklärten Absolutismus; Archiv für österreichische Geschichte, Volume 122, Heft, 1. Wien: Rohrer.
Manes, A. (1909). Versicherungslexikon – Ein Nachschlagewerk für alle Wissensgebiete der Privat- und der Sozial-Versicherung, Zügigen. Tübingen: J.C.B. Mohr (P. Siebeck).
Pauker, W. (1935). Geschichte der Privat-Kranken-Anstalt “Konfraternität”. Wien: Selbstverlag der Konfraternität.
Rohrbach, W. (2017). “Versicherungswissenschaft. Definitionen-Retrospektiven-Perspektiven”; He- rausgegeben im Auftrag der ÖGW von Helmuth Grössing, Karl Kadletz, Alois Kernbauer, Kurt Mühlberger, Maria Petz-Grabenbauer, Johannes Seidl und Martin G. Enne in: “Mensch–Wissen- schaft–Magie”. Mitteilungen der Österreichischen Gesellschaft für Wissenschaftsgeschichte, Band 33. Wien: Verlag Erasmus.
Schasching, M. (1864). Die Kranken-Anstalten und Krankenvereine in Linz und ihre Leistungen im Jahre 1862. Linz: Fink.
Schmitt-Lermann, H. (1954). Der Versicherungsgedanke im deutschen Geistesleben des Barock und der Aufklärung. München: Kommunalschriften.
Seidl, C. (1984). “Theoretische Grundlagen der Sozialpolitik”; in: Sozialpolitik und Umverteilung, Wien.
Spinney, L. (2018). 1918 – Die Welt im Fieber. Wie die Spanische Grippe die Gesellschaft veränderte.
München: Hanser.
Thießen, M. (Hrsg.) (2014). Infiziertes Europa. Seuchen im langen 20. Jahrhundert. München: De Gruyter Oldenbourg.
Visser, E. (2011). Urban Developments in the Time of Cholera: Vienna 1830–1850, Dissertation. Buda- pest: Central European University – History Department.
Witlacil, A. (1848). “Vorschläge zur Verbesserung der Lage der handarbeitenden Bevölkerung Wiens”;
Zeitschrift des Vereins für deutsche Statistik, 2.Jg.