XXI vek – vek usluga i uslužnog prava (2021), str. 265-289
AUTOR(I): Milan Rapajić
DOI: 10.46793/XXIv-12.265R
SAŽETAK:
U ovom radu autor se bavi problematikom prinudnog pribavljanja dobara i usluga. Tematici je pristupljeno kako prema pozitivnom pravu, tako i sa istorijskog aspekta. Pažnja je posvećena različitim oblicima oduzimanja imovine sa posebnom analizom postupka eksproprijacije privatnih dobara i usluga. Eksproprijacija je posle javnih nabavki, najčešći vid pribavljanja dobara i usluga u korist države odnosno šire društvene zajednice. Takođe eksproprijacija, s druge strane predstavlja prinudni način prelaska prava svojine fizičkog ili pravnog lica na nepokretnim stvarima u korist države što se čini u javnom interesu i uz naknadu (koja treba da bude pravična). Drugi prinudni načini sticanja svojine u korist države (odnosno javnopravnih entiteta) su: nacionalizacija, konfiskacija i arondacija. Međutim, samo eksproprijacija (od u radu pomenutih vanrednih mera) ima širu primenu ili značaj za redovno funkcionisanje države, odnosno njene javne uprave. Autor se u radu (takođe) osvrće na vidove prinudnog pribavljanja dobara i usluga radi njihovog privremenog korišćenja. Od šireg značaja je rekvizicija za potrebe odbrane zemlje. Na kraju umesto zaključka ukazano je i na pravnu prirodu eksproprijacije. To je institut mešovite pravne prirode – upravnopravne naravi (javnopravni elementi) i stvarnopravne naravi (građanskopravni elementi). Ipak pretežu njeni javnopravni elementi.
KLJUČNE REČI:
prinudno pribavljanje dobara i usluga, eksproprijacija, nacionalizacija, konfiskacija, arondacija, rekvizicija, javni interes, naknada.