XXI век – век услуга и услужног права (2021), стр. 265-289
АУТОР(И): Милан Рапајић
DOI: 10.46793/XXIv-12.265R
САЖЕТАК:
У овом раду аутор се бави проблематиком принудног прибављања добара и услуга. Tематици је приступљено како према позитивном праву, тако и са историјског аспекта. Пажња је посвећена различитим облицима одузимања имовине са посебном анализом поступка експропријације приватних добара и услуга. Експропријација је после јавних набавки, најчешћи вид прибављања добара и услуга у корист државе односно шире друштвене заједнице. Такође експропријација, с друге стране представља принудни начин преласка права својине физичког или правног лица на непокретним стварима у корист државе што се чини у јавном интересу и уз накнаду (која треба да буде правична). Други принудни начини стицања својине у корист државе (односно јавноправних ентитета) су: национализација, конфискација и арондација. Међутим, само експропријација (од у раду поменутих ванредних мера) има ширу примену или значај за редовно функционисање државе, односно њене јавне управе. Аутор се у раду (такође) осврће на видове принудног прибављања добара и услуга ради њиховог привременог коришћења. Од ширег значаја је реквизиција за потребе одбране земље. На крају уместо закључка указано је и на правну природу експропријације. То је институт мешовите правне природе – управноправне нарави (јавноправни елементи) и стварноправне нарави (грађанскоправни елементи). Ипак претежу њени јавноправни елементи.
КЉУЧНЕ РЕЧИ:
принудно прибављање добара и услуга, експропријација, национализација, конфискација, арондација, реквизиција, јавни интерес, накнада.