XXI век – век услуга и услужног права (2021), стр. 137-150
АУТОР(И): Јелена Вучковић
DOI: 10.46793/XXIv-12.137V
САЖЕТАК:
Слобода говора, или слобода изражавања мишљења, једно је од најстаријих људских права гарантованих највишим правним актима држава као и међународним документима. Развојем технологије могућност примања, давања и ширења информација у виду речи, слика или звука, добија неслућене размере а брзина протока информација се непрекидно повећава. Поставља се питање на који начин грађани, као корисници ових услуга, имају могућност да у мору информација које до њих долазе из различитих извора, проверених и непроверених, слободно формирају, а затим и изразе своје мишљење на аутентичан начин и уз неговање демократских вредности. Појава друштвених медија довела је до тога да конзумирање медијских садржаја постане јавно. Квантитет ових садржаја је евидентан, али не и њихов квалитет. Оно што на први поглед изгледа ко слобода, због широког спектра могућности емитовања и пласирања информација, претвара се у сопствену супротност у ери непотпуних, нетачних или непроверених информација. Појам „информацијског загађења“ који се у теорији појављује још 2003. како би се описале безначајне, излишне и безвредне информације, сада се манифестује као информацијски поремећај, чије су последице видљиве у најважнијим сферама функционисања друштва, као што су избори, а самим тим и формирање свих осталих политичких институција. Отуда се уношење вредносне димензије у систем информисања кроз дефинисање појма веродостојности медијских садржаја и одређивања стандарда његовог препознавања, може схватити као услов свих услова очувања модерних демократских институција. У том смислу је потребно увести медијску писменост као обавезни део формалног образовања, са циљем подстицања критичког размишљања и непрекидног преиспитивања наметнутих вредности. Способност препознавања аутентичности информација постаје захтев модерног доба. Пружаоци медијских услуга имају одговорност за очување вредносног система модерног друштва које се урушава поплавом лажних вести.
КЉУЧНЕ РЕЧИ:
слобода изражавања, веродостојност медијских услуга, медијска писменост, информацијски поремећај, лажне вести.