XXI век – век услуга и услужног права (2021), стр. 125-136
АУТОР(И): Бојан Урдаревић
DOI: 10.46793/XXIv-12.125U
САЖЕТАК:
Нови привредни оквир изискује постојање нових форми рада. Као главни разлог њихове појаве истиче се њихова прилагодљивост променама које се дешавају на тржишту рада, те исте омогућују послодавцу да брзо и адекватно реагује на дате промене. С обзиром да су у дигиталној економији присутна нова, другачија тржишна правила, самим тим постојеће форме рада ван радног односа сматрају се мање адекватним за послодавце да одговоре на нови друштвено-економски оквир.
Карактеристика нових форми рада, укључујући и мобилни рад, јесте да најчешће нису у довољној мери правно регулисане, што значи да није присутна заштита за лица која право на рад остварују преко тих облика рада. Такође, нови облици рада и пружања услуга, представљају мешавину различитих правних послова, при чему се радник, односно пружалац услуге, не укључује у организациону структуру послодавца. На пример, мобини рад заснован на информационо-комуникационим технологијама (енгл. ICT-based mobile work, mobile ICT-supported work) подразумева редовно обављање радних задатака или пружање услуга ван седишта послодавца или ван куће радника, уз подршку информационо-комуникационих технологија и уз успостављања онлајн веза са рачунарским системом послодавца, или уз коришћење инструмената за виртуелну сарадњу, попут имејлова, софтверских програма за веб састанке, итд. Иако се често говори о позитивним аспектима мобилног рада, постоје и негативне последице флексибилности коју мобилни рад у својој природи садржи, а које се огледају, пре свега у интензивирању радних задатака и постепеном укидању граница између породичних и радних обавеза.
КЉУЧНЕ РЕЧИ:
мобилни рад, дигитализација, платформски рад, нови облици рада.