XXI vek – vek usluga i uslužnog prava (2021), str. 19-39
AUTOR(I): Zoran Miladinović
DOI: 10.46793/XXIv-12.019M
SAŽETAK:
Osiguranje života je oblast osiguranja koju čine sve one vrste osiguranja u kojima je nastupanje osiguranog slučaja vezano za određeni događaj u životu osiguranog lica. Dve osnovne vrste osiguranja života su osiguranje za slučaj smrti osiguranog lica i osiguranje za slučaj da osigurano lice doživi određenu starost (osiguranje za slučaj doživljenja). Osiguranje života je osiguranje kod kojeg osiguravač, za premiju osiguranja preuzima obavezu da isplati osiguraniku ili licu koga osiguranik odredi (korisniku osiguranja) određenu sumu ili rentu u slučaju smrti određenog lica (osiguranog lica) ili za slučaj da osigurano lice doživi određene godine starosti. Iako je dugo bilo zabranjeno i smatralo se nemoralnim pravnim poslom, danas je osiguranje života opšte prihvaćeno u zakonodavstvu a izuzetno rasprostranjeno u praksi (naročito u razvijenim zemljama) jer se pokazalo izuzetno korisnim i opravdanim. Reč je o jednoj vrsti usluge osiguranja koju pružaju osiguravajuća društva sa investicionim elementom koji omogućava da osiguranje života zadrži tradicionalnu funkciju, a to je zaštita od različitih rizika (smrt, doživljenje, invaliditet, i sl.) ali i da stekne jednu širu, makroekonomsku funkciju koja obuhvata, s jedne strane štednju, i s druge strane investiranje. U Srbiji ova vrsta osiguranja, iako predviđena Zakonom o osiguranju i Zakonom o obligacionim odnosima, u praksi nikada nije bila posebno razvijena, da bi tokom devedesetih godina skoro potpuno zamrla. Danas je kod nas ova vrsta osiguranja prilično zastupljena, ali i dalje nedovoljno u odnosu na razvijene zemlje i zemlje članice EU.
KLJUČNE REČI:
Osiguranje lica, osiguranje života, osiguravač, ugovarač osiguranja, osiguranik, osigurano lice, korisnik osiguranja, osigurana suma, renta.