XXI век – век услуга и услужног права (2021), стр. 19-39
АУТОР(И): Зоран Миладиновић
DOI: 10.46793/XXIv-12.019M
САЖЕТАК:
Осигурање живота је област осигурања коју чине све оне врсте осигурања у којима је наступање осигураног случаја везано за одређени догађај у животу осигураног лица. Две основне врсте осигурања живота су осигурање за случај смрти осигураног лица и осигурање за случај да осигурано лице доживи одређену старост (осигурање за случај доживљења). Осигурање живота је осигурање код којег осигуравач, за премију осигурања преузима обавезу да исплати осигуранику или лицу кога осигураник одреди (кориснику осигурања) одређену суму или ренту у случају смрти одређеног лица (осигураног лица) или за случај да осигурано лице доживи одређене године старости. Иако је дуго било забрањено и сматрало се неморалним правним послом, данас је осигурање живота опште прихваћено у законодавству a изузетно распрострањено у пракси (нарочито у развијеним земљама) јер се показало изузетно корисним и оправданим. Реч је о једној врсти услуге осигурања коју пружају осигуравајућа друштва са инвестиционим елементом који омогућава да осигурање живота задржи традиционалну функцију, а то је заштита од различитих ризика (смрт, доживљење, инвалидитет, и сл.) али и да стекне једну ширу, макроекономску функцију која обухвата, с једне стране штедњу, и с друге стране инвестирање. У Србији ова врста осигурања, иако предвиђена Законом о осигурању и Законом о облигационим односима, у пракси никада није била посебно развијена, да би током деведесетих година скоро потпуно замрла. Данас је код нас ова врста осигурања прилично заступљена, али и даље недовољно у односу на развијене земље и земље чланице ЕУ.
КЉУЧНЕ РЕЧИ:
Осигурање лица, осигурање живота, осигуравач, уговарач осигурања, осигураник, осигурано лице, корисник осигурања, осигурана сума, рента.