Правна регулатива услуга у националним законодавствима и праву Европске Уније (2023) (стр. 573-590)
АУТОР(И) / AUTHOR(S): Драгица Живојиновић
DOI: 10.46793/XIXMajsko.573Z
САЖЕТАК / ABSTRACT:
Узимање органа са умрлог лица, примарни је извор обезбеђења људских органа подобних за пресађивање. Отуда је једно од кључних питања које трансплантационим прописима треба регулисати оно које се тиче пристанка даваоца на постмортално уклањање органа са његовог тела (леша) у циљу пресађивања. У овом раду ауторка анализира два, у савременим европским законодавствима, доминантна модела пристанка даваоца као услова допустивог уклањања органа са умрлог лица – модел изричитог и модел претпостављеног пристанка; као и који модел пристанка је прихваћен у српском праву. Предмет ауторкиног интересовања су и друга могућа решења – мешовити модел, систем према коме се експлантација органа са умрлог лица оправдава стањем нужде и концепт увођења обавезног избора. У раду се указује на предности и недостатке сваког од модела и додатно осврће на начин нормирања питања да ли одсуство даваочеве воље изражене за живота поводом постморталне донације органа може бити замењено сагласношћу других, њему блиских лица. У закључку ауторка износи аргументе зашто јој се модел изричитог пристанка тренутно чини прихватљивијом опцијом. Коначно, она налази да избор модела пристанка даваоца сам по себи није пресудан за повећање броја донација органа са умрлих лица већ је то деловање на више нивоа усмерених ка повећању свести грађана о значају донације органа
КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS:
трансплантација органа, узимање органа са умрлог лица, право на самоодређење, изричит пристанак, претпо-стављени пристанак, сагласност чланова породице преминулог.
ЛИТЕРАТУРА / REFERENCES:
- Abadie, A., Gaj, A., The impact of presumed consent legislation on cadeveric organ donation: A cross country study, National Bureu of Economic Rsearch, no. 10604/2004.
- Arshad, A., Anderson, B., Sharif, A., Comparison of organ donation and transplantation rates between opt-out and opt-in systems, Kidney International, no. 95/2019.
- Бановић, Б., Нормативни оквир за супротстављање трговини људским органима, Анали Правног факултета у Београду, бр. 3/2017.
- Вуковић, М., и др. Кадаверична трансплантација органа и религија, Медицински преглед, бр. 7-8/2010.
- Гамс, А., Људско тело и његови делови као ствари у грађанском праву, Архив, бр. 1-2/1969.
- Girlanda, R., Deceased organ donation for transplantation: Challenges and opportunities, World Journal of Transplantation, vol. 6, no. 3/2016.
- Драшкић, М., Трансплантација у Србији – који закон важи? Анали ПФБ, бр. 1/2005.
- Ђурђић Милошевић, Т., Етичка и правна разматрања трансплантације органа. Зборник радова: Услуге и одговорност, Крагујевац, 2017.
- Живојиновић, Д., Начела поступка пресађивања људских органа у српском праву, Зборник радова: Садашњост и будућност услужног права. Крагујевац, 2022.
- Живојиновић, Д., Правна питања смрти човека као услова за трансплатацију органа, Зборник радова: XXI век – век услуга и услужног права, Крагујевац, 2022.
- Живојиновић, Д., Планојевић, Н., Медицинска истраживања на људима према Хелсиншкој декларацији, Крагујевац, 2015.
- Јотановић, Р., Трансплантација органа у праву Републике Српске, Правни живот, бр. 9/2010.
- Johnson E J., Goldstein, D., Do Defaults save lives? Science, vol. 302, 2003.
- Клајн Татић, В., Узимање органа од умрлих давалаца – медицински, етички и правни проблеми, Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, бр. 3/2007.
- Cotter, H., Increasing consent for organ donation: mandated choice, individual autonomy, and informed consent, Health Matrix, vol. 21, no. 2/2011.
- Lewis, A., et al., Organ donation in the US and Europe: The supply vs demand imbalance, Transplanttion Reviews, no. 35/2021.
- Matesanz, R., Dominguez-Gil, S., Strategies to optimize deceased organ donation, Transplantation Reviews, no. 21/2007.
- Младеновић, T., Етички и правни аспекти узимања органа од умрлих малолетних лица. Зборник радова: Услуге и права корисника, Крагујевац, 2020.
- Мујовић, З. Х., Пристанак на медицинску интервенцију као изјава воље у праву. Зборник радова: Актуалности градјанског и трговачког законодавства и правне праксе, Мостар, 2011.
- Недић, Т., Пристанак обитељи за узимањем органа или ткива од преминуле особе ради пресађивања у Републици Хрватској, Правни вјесник, год. 33, бр 1/2017.
- Пелчић, А., и др., Трансплантација органа и религија: различита вјерска тумачења, Medicina fluminensis, вол. 56, бр.4/2020.
- Планојевић, Н., Живојиновић, Д., Промет делова човековог тела у нашим новим прописима и Преднацрту Грађанског законика, Правни живот, књ. 616, бр. 10/2019.
- Prabhu, KP., Is presumed consent an ethically acceptable way of obtaining organs for transplant? Journal of the Intensive Care Society, vol. 20, no. 2/2019.
- Радишић, Ј., Медицинско право, Београд, 2008.
- Rudge, C., et al., International practices of organ donation, British Journal of Anesthesia, no. 108/2012.
- Sharif, A., Presumed consent will not automatically lead to increased organ donation, Kidney International, no. 94/2018.
- Huzarska, D., еt al., Legal regulation regarding transplantation – in Poland, Germanu and Switzerland, Pol J Public Health, vol. 124, no. 4/2014.
- Чолаковић, М., Право на одлучивање о post mortem давању дијелова тијела за трансплантацију, Правни живот, бр. 9/2011.