АУТОР(И): Драган Дакић
DOI: 10.46793/UVP21.629D
САЖЕТАК:
Прихватајући да је основни циљ владавине права заштита појединца од носиоца државне власти, циљ овога рада је да испита да ли само начело владавине права у себи ипак садржи елемент који би могао да легитимише државно ограничење обима услуга у сфери репродуктивне медицине. Конкретно, предмет истраживања јесте питање да ли право на живот, као материјални елемент владавине права чија конструкција садржи негативне и позитивне гаранције, може да буде основ за рестриктивно регулисање будућег поступка вјештачке гестације (ектогенезе), као медицинске услуге која ће бити доступна појединцима у систему здравствене заштите. У ширем смислу, истраживано је да ли постоје обавезујући регионални стандарди из области заштите људских права у Европи који би могли да послуже држави као основ за дефинисање ектогенезе као бесповратног (irrevocable) поступка у којем прогенитрои немају право да захтјевају његово обустављање. Нужно, осим гаранција садржаних у чл. 2 Европске конвенције анализа обухвата и гаранције садржане у чл. 8 Европске конвенције као другом међународно- правном материјалном елементу владавине права.
Истраживање је проведено коришћењем дескриптивне методе којом је описан садржај права на живот а чији елементи су синтетисани у могуће тврдње – премисе, које би представљале основ за изградњу рестриктивног силогизма као правног оквира за државну интервенцију у ову сферу. Те тврдње се односе на интенцију, једнакост, недостатак конфликтних интереса, и заштиту виабилитета. Закључци овога истраживања су да премисивне тврдње не могу представљати основ за екстензију права на живот на екто- субјекта (ембрион који се развија путем ектогенезе) из доле објашњених разлога. Што се тиче гаранција садржаних у чл. 8 Европске конвенције, прије свих аутономије, уочен је двоструки ефекат на предмет истраживања. Прво, аутономија у репродуктивној сфери како је дефинисана Европском конвенцијом не може да послужи као основ за прекид ектогенезе на који би се могли позвати прогенитори. Друго, аутономија чак пружа условну заштиту живота екто-субјекта. Рад је ограничен на анализу предметног питања почевши од друге фазе ектогенезе тј. од инплантације in vitro ембриона у вјештачку материцу. Такође, истраживање је проведено ограничавајући се на испитивање предметних материјалних елемената владавине права у односу на обим услуге изостављајући анализу права прогенитора као корисника услуга која произилазе из правила услужног права.
КЉУЧНЕ РЕЧИ:
материјални елементи владавине права, Европска конвенција репродуктивне услуге
ЛИТЕРАТУРА:
A, B and C v Ireland, no. 25579/05, 16 December 2010.
Akkoç v Turkey, Application No. 22947/93, Merits, 10 October 2000, par 71; Kiliç v Turkey, Application No. 22492/93, Merits, 28 March 2000, par 62.
Alghrani, A., Regulating the Reproductive Revolution: Ectogenesis – A Regulatory Minefield?’In Michael Freeman (ed.), Law and Bioethics: Current Legal Issues (Oxford Scholarship Online 2009) DOI: 10.1093/acprof:oso/9780199545520.001.0001.
Andronicou and Constantinou v Cyprus Aplication Nos. 86/1996/705/897, Merits, 9 October 1997.
Anguelova v Bulgaria, Application No. 38361/97, Merits, 13 June 2002.
Boso v Italy, no. 50490/99, 5 September 2002.
Cruz Varas and others v Sweden, Application No. 15576/89, Merits, 20 March 1991, para 99;
Cyprus v Turkey, Application No. 25781/94, Merits, 10 May 2001.
Dakic, D., The Scope of Reproductive Choice and Ectogenesis: A Comparison of European Regional Frameworks and Canadian Constitutional Standards, ELTE LJ 2017/2.
Esmukhambetov and others v Russia, Application No. 23445/03, Merits, 29 March 2011, para 138.
Esmukhambetov and others v Russia, Application No. 23445/03, Merits, 29 March 2011, para 138.
Gongadze v Ukraine, Application No. 34056/02, Merits, 9 November 2005. Imakayeva v Russia, Application No. 7615/02, Merits, 09. November 2006, para 139. Ipek v Turkey, Application No. 25760/94, Merits, 17 February 2004, para 163.
Isayeva, Yusopova and Bazayeva v Russia Applications Nos. 57947/00, 57948/00 and 57949/00, Merits, 24 February 2005.
Räsänen, J., Ectogenesis, abortion and a right to the death of the fetus, DOI: 10.1111/bioe.12404.
Dalzell, J., The Impact of Artificial Womb Technology on Abortion Jurisprudence, 25 Wm. & Mary J. Race Gender & Soc. Just. 327 (2019) 331.
Keown, J., The Law and Ethics of Medicine: Essays on the Inviolability of Људски живот (Oxford University Press 2012), 18.
L.C.B. v The United Kingdom, Application Nos. 14/1997/798/1001, Merits, 9 June 1998, 1403; Association X v The United Kingdom, Application No. 7154/75, Decision of 1979, Decisions and Reports 14, 31.
L.C.B. v The United Kingdom, Merits, 9 June 1998, Reports of Merits, s and Decisions 1998- III, 1403, para 36.
Mahmut Kaya v Turkey, Application No. 22535/93, Merits, 28/03/2000, par 85.
Makaratzis v Greece, Application No. 50385/99, Merits, 20 December 2004, para 56.
McCann and others v The United Kingdom, Application No. 18984/91, Merits, 27 September 1995, para 147.
McCann and others v The United Kingdom, Application No. 18984/91, Merits, 27 September 1995.
Morgan M. L., The Potentiality Principle from Aristotle to Abortion, (2013) 54 Current Anthropology 15-25; Lara D. Francisco, ‘Should we Sacrifice Embryos to Cure People?’ (2012)22 Human Affairs 623–635, Doi: 10.2478/s13374-012-0050-z; Thompson Janna, ‘A Refutation of Environmental Ethics’ (1990)12 (2) Environmental Ethics 147-160, 152.
Nachova v Bulgaria Aplication Nos 43577/98 and 43579/98, Merits, 6 Jul 2005.
OBGYN.net Conference Coverage From the American Society of Reproductive Medicine, Orlando, Florida, October 22–24, 2001; ‘Engineering Endometrial Tissue, Global Medical Director, Hans Van Der Slikke interviews Helen Liu, PhD’. www.obgyn.net/displaytranscript.asp?page=/avtranscripts/asrm2001-liu. Reference retrieved from Alghrani, A. (2018). Regulating Assisted Reproductive Technologies: New Horizons (Cambridge Bioethics and Law). Cambridge: Cambridge University Press. doi:10.1017/9781316675823.
Oneryildiz v Turkey, Application No. 48939/99, Merits, 30 November 2004, par 89.
Orhan v Turkey, Application No. 25656/94, Merits, 18 June 2002, para 325. Osman v the UK, Application No. 23452/94 Merits, 18 October 1998, par 115. Powell v The United Kingdom Application No. 45305/99, ECHR 2000-V. Pretty v The United Kingdom, Application No. 2346/02, Merits, 20 April 2002.
R.H. v Norway, no. 17004/90, Commission decision of 19 May 1992.
Re A (Children), (Conjoined Близанцеs: Surgical Separation), [2000] 3 F. C. R. 577 (C. A.). Simson, S. R., What Does the Right to Life Really Entail – A Framework for Depolarizing the
Abortion Debate, 14 Conn. Pub. Int. L.J. 107 (2014).
Sheldon, S., Gender Equality and Reproductive Decision-Making, (2004) 12 Feminist Legal Studies 303-316, 312.
Soering v The United Kingdom, Application No. 14038/88, Merits, 07 July1989. Thomson, J. J., A Defence of Abortion, Philosophy and Public Affairs, (1971): 1(1), 57. Timurtas v Turkey, Application No. 23531/94, Merits, 13. June 2000, para 82-83.
Trocellier v France (dec.), Application No. 75725/01, para 4, ECHR 2006-XIV Velikova v Bulgaria, Application No. 41488/98, Merits, 18 May 2000, para 68. Vo v France, no. 17004/90, 8 July 2004, § 12.
Von Holden v Chapman (1982), 87 A.D. 2d. 66, at 68; 450 N.Y.S.2d. 623, at 626.
Wicks, E., The right да Life and Conflicting Rights of the Other, (Oxford: Oxford University Press 2010),.
Wicks, E., Right да refuse medical treatment under the European Convention on Human Rights, Medical Law Review (2001), 9, 18, 21.