АУТОР(И): Драгана Петровић
DOI: 10.46793/UVP21.587P
САЖЕТАК:
Чак и само помињање „трансплантације делова човечијег тела“ јесте довољан разлог да се, по ко зна који пут, бавимо овом темом. Напросто, потребно је повремено да расправљамо о расправљеним темама!? Да се опет упустимо у објашњавање неких „врућих“ животних питања која искрсавају у вези са њима. Да се, можда, на другачији начин одредимо према постојећим решењима… да би смо схватили каква је снажна динамика захватала свет у коме живимо, обојила наше ставове другом бојом, утицала на наша размишљања о животу, о његовим вредностима, алтруизму, несебичности, доброчинствима, жељи да се одрекнемо нечег посебног, а да при томе не помислимо да ћемо добити нешто за узврат. Трансплантација људских органа и ткива у терапијске сврхе практикује се од половине прошлог века. Започела је (наравно, на врло примитиван начин) још у старој Индији (и данас се један метод трансплантације назива „индијском методом“), преко 16. века (1551), када је у Италији изведена прва слободна трансплантација дела носа, да би се до данас развила у незаменљив медицински поступак у циљу спашавања и продужавања људског живота. Хиљаде страница стручне литературе, белешке, полемичке расправе, атипични медицински чланци, записи на маргинама прочитаних часописа или књига из филозофије, социологије, кривичноправне литературе… о догађајима ове врсте, свој став су заузели и представници цркве.
Разумевање нашег погледа на ову комплексну и веома компликовану проблематику налаже да се одређеним решењима на међународној сцени посвети већа пажња, посебно тамо где постоје извесна прожимања (извесна сагласност али и различитост). Увек је добро чути и друго мишљење, јер оно ставља на размишљање. Управо стога, у разматрањима која следе покушали смо (нешто шире) да одговоримо на неке од многобројних и разноврсних питања у којима се ова додирују, али често пута и разилазе, како са гледишта правих прописа, тако и из угла медицинске и судске праксе, овог пута из перспективе неких земаља чланица ЕУ (Немачке, Пољске, износећи и становиште Католичке цркве) на једној страни, и у перспективи другачијих моралних, духовних, културних и других вредности – Индије и Ирака, на другој.
КЉУЧНЕ РЕЧИ:
трансплантација органа, „option in sistem“, „option out sistem“, постигнути резултати
ЛИТЕРАТУРА:
Glowala, S., Lergal and moral aspects of Transplantation, Journal of Education, Helth and Sport, No. 8(11)/2018, p. 18-31, доступно на http://ojs.ukw.edu.pl/index.php/johs/ article/view/6150
Govermment of India, Transplantation of Human Organs Act, 1994. Central Act 42 of (cited 2007 Mar 9), доступно на: http://www.medindianet/tho/thobill1asp.
Delmonico, F. L., Arnold, R., Sheper-Hughes N., Siminoff, L. A., Kahn, J., Youngner S. J., Ethical incentives – not payment – for organ donation, N. Engl. J. Med. 2002 Jun, 20; 346(25): 2002-5. doi: 10.1056/NEJMsb013216.
Иванчић Качер, Б., Медицинске услуге – информирани пристанак као једно од темељних права пацијената и трансплантација, Зборник радова: Услужни послови, Крагујевац, 2013, стр. 688-689. Када је реч о нашем законодавству, вид. о томе опширније Петровић, Д., Еутаназија, нове димензије, Београд, 2010.
Castel, J.-G., Some Legal Aspects of Human Organ Transplantation in Canada, Canadian Bar Review, vol. XLVI, september, no. 3/1968.
Кандић Поповић, З., Донорство органа – пример француског права, Зборник радова: Актуелни правни проблеми у медицини, Београд, 1996.
Cantarovich, Persons and Their Bodies: Rights, Responsibilities and the Sale of Organs, Philosophy and Medicine, 2002.
Клајн Татић, В., Узимање органа од умрлих давалаца – медицински, етички и прави проблеми, Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, бр. 3/2007.
Клајн Татић, В., Легитимност донорства људских органа на комерцијалнмој основи,
Анали Правног факултета у Београду, године LVI, бр. 1/2018.
Cohen, L. R., Where it Hurts: Indian Material for an Ethics of Organ Transplantation, Daedalus, 1999, p. 128, 135-165.
Larijani, B., Zahedi, F., Taheri, E., et. al., Ethical and Legal Aspects of Organ Transplantation in Iran, Transplantation proceedings, No. 35/2004, pp. 1241-1244, доступно на: https://www.researchgate.net//publication/8458635.
Mattioli, M. C., Legal Aspects oof Transplantation of Organs, http://www.hottopos.com/ harvard3/matti.htm.
Пеличић, Д., Ратковић. М., Радуновић, Д., Прелевић, В., Етички аспекти трансплантације ткива и органа, Inspirium, 2015, стр. 36, https://scindeks- clanci.ceon.rs/data/pdf/2217-656X/2015/22117-656X1514035P.
Петровић. Д., Еутаназија, Београд, 2010.
Планојевић, Н., Живојиновић, Д., Промет делова човечијег тела у нашим новим прописима, Правни живот, бр. 10/2019.
Ford, J. T., Human Organ Transplantation: Legal Aspects¸Chatolic Lawyer, spring 1969, p. 136.
Чејовић, Б., Трансплантација делова људског тела и право на живот – кривичноправни аспект, Правни живот, бр. 91/1995, стр. 86, 90.
The Lancet, Organ Trafficking and Transplant Tourism and Commmercialism: the Declaration of Istanbul, 2008, Jul 5;372(9632):5-6. doi: 10.1016/S0140-6736(08)60967-8,
Прописи:
Декларација о унапређењу права пацијената у Европи , тзв. „Амстердамска декларација“ Светске здравствене организације и Светског савеза лекара, 1994.
Закон о пресађивању људских органа (Сл. гласник РС, бр. 57/2018).
Закон о људским ћелијама и ткивима (Сл. гласник РС, бр. 57/2018).
Закон о узимању и пресађивању делова људског тела у сврху лечења (Сл. гласник СРС, бр. 21/81),
Закон о узимању и пресађивању делова људског тела за сврху лечења (Сл. гласник РС, бр. 44/91)
Закон о узимању делова људског тела ради пресађивања (Сл. лист САП Војводине, бр. 26/86).
Интернет:
https://www.www-drze.de/in-focus/organ-transplantation/legal-aspects http://www.who/int/ethic/topics/transplantation_guiding_principles/en/ index1.htmal http://www.poltransplant.org.pl/statystyka_2017.html