АУТОР(И): Соња Лучић
DOI: 10.46793/UVP21.505L
САЖЕТАК:
Током 2010. године око 2 милијарде људи у свету је користило Интернет. Десет година касније тај број је порастао на око 4,9 милијарди људи.1 Да би корисник могао да приступи Интернету, сваки рачунар има јединствену адресу која се може користити за његову идентификацију. Почетком 2012. године широм света је уведен нови концепт адресирања IPv6. Пакети података се преносе са рачунара на рачунар путем линија Интернета. Сваки пакет података садржи адресе пошиљаоца и примаоца. За разлику од интернет протокола IPv4, нови концепт адресирања IPv6 омогућава да се споља (у такозваном заглављу) на сваком пакету података забележи који приоритет има тај пакет података. Са IPv6 пакетом података технички је релативно лако одредити који је његов значај, без отварања пакета података. У случају IPv4 пакета података, то је било могуће само уз великитехнички напор.
Сви пакети података се, у принципу, без обзира на њихов садржај, подједнако преносе Интернет линијама од пошиљалаца до прималаца. Другим речима, Интернет се у овом случају понаша неутрално према својим пакетима података, тј. постоји „мрежна неутралност“. Мрежно неутрални добављачи Интернет услуга третирају све пакете података на исти начин током преноса, без обзира на пошиљаоца и примаоца, садржај пакета и апликацију која је генерисала те пакете. Циљ овог рада је, пре свега, указивање на најважније аргументе за и против мрежне неутралности. Поред тога, у раду ће кроз праксу Суда правде ЕУ бити описан компромис између супротстављених ставова и дат поглед на будући развој мрежне неутралности.
КЉУЧНЕ РЕЧИ:
Интернет, мрежна неутралност, пакет података, електронске комуникације, приступ отвореном Интернету
ЛИТЕРАТУРА:
Чланци:
Bullinger, G. M., Netzneutralität; Pro und Contra einer gesetzlichen Festschreibung; https://netzpolitik.org/wp-upload/Sachstand-Netzneutralit%C3%A4t.pdf
Fetzer, T., Die Netzneutralitäsdebatte erreicht den EuGH – Zugleich Besprechung von EuGH, Urteil vom 15.9.2020. – C-807/18 und C-39/19 – Telenor /NBMK, Zeitschrift für Urheber- und Medienrecht, 12/2020.
Jamison, M., Net Neutrality Policies and Regulation in the United States, Review of Network Economics, 17(3).
Krämer, J., Wiewiorra, L., Weinhardt, C., Net Neutrality: A progress report,
Telecommunications Policy, 2013, 37(9). https://www.researchgate.net/publication/259126818_Net_neutrality_A_progress_report.
Peuker-Minecka, M., Netzneutralität als grundrechtliche Gewährleistungspflicht; https://www.db-thueringen.de/receive/dbt_mods_00024757.
Правни извори:
Извештај Европске комисије о пракси нулте тарифе, 2017. https://ec.europa.eu/competition/publications/reports/kd0217687enn.pdf.
Извештај Центра за регулацију ЕУ (CERRE), 2018.
https://cerre.eu/wp-content/uploads/2020/06/CERRE_ZeroRating_FinalReport.pdf
Смернице BEREC-а о примени европских правила мрежне неутралности од стране националних регулатора, 2016. https://berec.europa.eu/eng/document_register/subject_matter/berec/regulatory_best_practic es/guidelines/6160-berec-guidelines-on-the-implementation-by-national-regulators-of- european-net-neutrality-rules.
Смернице BEREC-а о примени Уредбе о отвореном Интернету, 2020.г. https://berec.europa.eu/eng/document_register/subject_matter/berec/regulatory_best_practic es/guidelines/9277-berec-guidelines-on-the-implementation-of-the-open-internet-regulation.
Суд правде ЕУ, Telenor Magyarország Zrt. v Nemzeti Média- és Hírközlési Hatóság Elnöke, спојени предмети бр. С-807/18 и С-39/19, 15. септембар 2020. https://curia.europa.eu/juris/document/document.jsf;jsessionid=DA0EE1999FA9890027750 5F166EF5636?text=&docid=231042&pageIndex=0&doclang=EN&mode=lst&dir=&occ=f irst&part=1&cid=1617574.
Уредба (ЕУ) 2015/2120 Европског парламента и Већа о утврђивању мера у вези са приступом отвореном интернету
https://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/PDF/?uri=CELEX:32015R2120&from=HR.