ЕКОНОМСКИ СИСТЕМ ЈУГОСЛАВИЈЕ ПРЕМА УСТАВУ ИЗ 1974. ГОДИНЕ – ИНСТИТУЦИОНАЛНЕ ДИЛЕМЕ

Зборник радова „Устав СФРЈ из 1974. године – 50 година касније“, 2025 (стр. 317-341)

AUTHOR(S) / АУТОР(И): Марко Тмушић 

Download Full Pdf   

DOI: 10.46793/Ustav74.317T

ABSTRACT / САЖЕТАК:

Економски систем Југославије је прошао бројне модификације почев од периода Краљевине Југославије, где је имао све карактеристике приватносвојинског капиталистичког система, преко радикалних промена својинске структуре, спроведене експропријацијом производног капитала путем конфискације и национализације, па све до самосвојног, теоријски и практично јединственог економског система у коме је друштвена својина била доминантан (не)својински облик. Посебно значајан период који је обликовао економски систем Југославије је био током 1970-их година, где се са посебним ентузијазмом приступило дефинисању његове најзначајније одлике, а то је самоуправни социјализам: по први пут је човек добио право да управља резултатима свога рада. У томе је значајну улогу имао Устав СФРЈ из 1974. године, који је садржао бројна оригинална решења, тј. јасну програмску оријентацију, са намером да се одреди правац кретања и развоја друштва, као и визија његове будуће реформе.

Овај рад полази од претпоставке да су, и поред великог ентузијазма и не мање нереалних надања, постојале дугогодишње сумње у ефикасност тадашњег економског система Југославије које су се, током његовог трајања, обистиниле у виду економске кризе која је представљала увод у „коначни демант његове виталности“. У оквиру јасно дефинисане теорије економског система и институционалне економске теорије, пет деценија касније, овај рад има за циљ да укаже да, и поред мноштва испреплетаних и тешко одредивих ингеренција на разним нивоима, које су отежавале функционисање тадашњег економског система Југославије, ипак се издвајају три његове кључне карактеристике, које су определиле касније његову судбину: 1) монопол друштвене својине, 2) монопол једне партије и 3) монопол једне идеологије. Иако се у идеолошком погледу може рећи да је био „испред свог времена“ и много обећавао, тадашњи економски систем Југославије, институционално се трајно реформишући, није много одмакао од осталих социјалистичких система.

KEYWORDS / КЉУЧНЕ РЕЧИ:

економски систем, Југославија, Устав СФРЈ 1974, социјализам, самоуправљање, економске реформе

REFERENCES / ЛИТЕРАТУРA

  • Борба, петак, 22. фебруар 1974, година LIII, број 51.
  • Вуковић С., Економски узроци разбијања/распада Југославије, Социолошки преглед, vol. XLV, бр. 4/2011.
  • Глигоров В., Погрешни политички одговори на привредну кризу, у: Југославија: поглавље 1980-1991. (ред. Сеска Станојловић), Хелсиншки одбор за људска права у Србији, Београд 2021.
  • Закон о удруженом раду, Сл. лист СФРЈ, бр. 53/1976.
  • Јоксимовић Љ., Бајец Ј., Савремени привредни системи, Београд, 2006.
  • Кардељ Е., Систем социјалистичког самоуправљања – уводна студија у: Самоуправљање у Југославији 1950-1976 (ур. Милинка Ђуричић), Привредни преглед, Београд, 1977.
  • Коментар Закона о удруженом раду, Београд, 1980.
  • Кулић Д., Промене у уставном систему Југославије од Устава СФРЈ 1963. до Устава СФРЈ 1974. године, у: Зборник Правног факултета у Нишу, Правни факултет, Ниш, 1977, 73-94.
  • Марсенић Д., Сумње у привредни систем Југославије, Београд, 1986.
  • Маџар Љ., Сутон социјалистичких привреда: симптоми, узроци, институционалне условљености слома социјалистичких привреда, Београд, 1990.
  • Миленовић Д., Организације удруженог рада и правци промене Устава и Закона о удруженом раду, у: Зборник радова Правног факултета у Нишу: редовни и тематски број, бр. 28/1988.
  • Миловановић M., Општа теорија награђивања према минулом раду, Economic analysis and workers’ management, бр. 2/1982.
  • Петровић Ј., Услови стицања и принципи расподеле дохотка у Уставу СФРЈ, у: Зборник Правног факултета у Нишу: ванредан број, посвећен новим уставима (ур. др Славко Марковић, др Драгољуб Стојановић, др Душан Паравина, др Јован Петровић и Радмила Ковачевић) Правни факултет, Ниш, 1974.
  • Пјанић З., Анатомија кризе, Београд, 1987.
  • Секељ Л., Социјалистичко грађанско друштво – излаз из кризе, Družboslovne razprave, Vol. 4, no. 5/1987.
  • Стојановић Д., Друштвена својина у новом уставу и основни институти изведени из ње, у: Зборник Правног факултета у Нишу: ванредан број, посвећен новим уставима (ур.  др Славко Марковић, др Драгољуб Стојановић, др Душан Паравина, др Јован Петровић и Радмила Ковачевић) Правни факултет, Ниш, 1974.
  • Тито Ј. Б., уводни реферат, у: Борба комуниста за социјалистичку демократију, Шести конгрес КПЈ, Савез Комуниста Југославије, Загреб, 1952.
  • Тмушић М., Приватизација у Србији – институционална анализа економских ефеката, Београд, 2022.
  • Увалић М., Транзиција у Србији – ка бољој будућности, Београд, 2012.
  • Устав СФРЈ, Сл. лист СФРЈ, бр. 9/1974.
  • Фира А., Уставно право, Београд, 1976.
  • Conn D., The Evaluation of Centrally Planned Economic Systems: Methodological Precepts, in: Comparative Economic Systems: an Assessment of Knowledge, Theory and Method (ed. Andrew Zimbalist), Kluwer-Nijhoff Publishing, Boston, 1984.
  • Gardner S. H., Comparative Economic Systems, The Dryden Press, 1998.
  • Gregory P. R., Stuart R.C., Comparative Economic Systems, Boston, 1985.
  • Hodgson G. M., Conceptualizing capitalism – institutions, evolution, future, Chicago and London, 2015.
  • Holesovsky V., Economic Systems: Analysis and Comparison, New York, 1977.
  • Kim J., Mahoney J. T., Property Rights Theory, Transaction Costs Theory, and Agency Theory: An Organizational Economics Approach to Strategic Management, Managerial and Decision Economics, 26/2005.
  • North D. C., Institucije, institucionalna promjena i ekonomska uspješnost, Zagreb, 2003.
  • Stiglitz J. E., Globalization and the Economic Role of the State in the New Millennium, Industrial and Corporate Change, 12(1)/2003.