Усклађивање правног система Србије са стандардима Европске уније (2024) (стр. 443-461)
АУТОР(И) / AUTHOR(S): Драгица Живојиновић 
DOI: 10.46793/UPSSXII.443Z
САЖЕТАК / ABSTRACT:
Искључење из наслеђа је врста имовинскоправне санкције која се манифестује кроз ускраћивање права на нужни део нужном наследнику, у законом одређеним случајевима, на основу завештаочеве воље изражене у форми завештања. Предмет овог рада је сагледавање и анализа разлога за искључење из наслеђа из угла историје српског права, решења садржаних у актуелном праву Србије, као и оних прописаних у појединим законодавствима Европске Уније – Хрватској, Аустрији и Немачкој. Циљ рада је утврђивање тенденција у њиховом нормирању. Ауторка налази да се, с обзиром на природу и обухват радњи одређених као узрок ексхередације, завештаоцу оставља широка могућност кажњавања нужног наследника његовим изнаслеђењем, као својеврсном реакцијом на његово противправно и неморално понашање. Констатује да у савременим правима постоји тенденција екстензивнијег регулисања разлога за искључење, што за последицу има сужавање правног домашаја установе нужног дела. Ипак, због опасности од претварања ове, оправдaне доминације слободе завештања над императивним правилима нужног наслеђивања у негацију права на нужни део, ауторка сматра да је неопходно опсег разлога искључења држати у јасно одређеним границама, предвидети да основ искључења мора постојати у моменту сачињавања завештања и да се ексхередација врши на изричит начин.
КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS:
искључење из наслеђа, нужни наследник, право на нужни део, разлози за искључење, слобода завештања
ЛИТЕРАТУРА / REFERENCES:
- Eccher, B., Erbresht, Wien, 2016.
- Gavella, N., Belaj, V., Насљедно право, Загреб, 2008.
- Rainer, F., Erbrecht, München, 2000.
- Zankl, W., Erbrech, Wien, 2017.
- Аврамовић, С., Српски грађански законик (1844) и правни транспланти – копија аустријског узора или више од тога? Зборник радова: Српски грађански законик – 170 година, Београд, 2014.
- Антић, Б О., Слобода завештања и нужни део, докторска дисертација, Београд, 1983, стр. 278.
- Антић, О., Балиновац, З., Коментар Закона о наслеђивању, Беoград, 1996.
- Аранђеловић, Д., Наследно право с нарочитим обзиром на Грађански законик Краљевине Србије, Београд, 1925.
- Благојевић, Б., Наследно право у Југославији, Београд, 1983.
- Видић, Ј., Увод у упоредно наследно право, Нови Сад, 2020.
- Ђурђевић, Д., Институције наследног права, Београд, 2015, стр. 32-33.
- Ђурђић Милошевић, Т., Ограничење слободе завештајних располагања, докторска дисертација, Правни факултет Универзитета у Крагујевцу, 2018.
- Живојиновић, Д., Разлози недостојности за наслеђивање у српском праву и правима држава Европске уније, Зборник радова: Усклађивање правног система Србије са правима Европске уније, књ. 11, Крагујевац, 2023.
- Крстић, Н., О најзначајнијим новотама и највећим недостацима Преднацрта Грађанског законика Србије у области наслеђивања. Зборник радова: Право, традиција и промјене, Том 2, Источно Сарајево, 2020.
- Крстић, Н., Концептуална мимоилажења у регулисању нужног наслеђивања у Републици Србији и Републици Српској, Зборник радова Правног факултета у Нишу, бр. 59/2012.
- Марковић, Л., Наследно право, трећа књига Грађанског права, Београд, 1930.
- Марковић, С., Наследно право, Београд, 1981.
- Перић М, Ж., Наследно право, Специјални део Грађанског права, Београд 1923.
- Сворцан, С., Коментар Закона о наслеђивању са судском праксом, Краљево, 2004.
- Стојановић, Н., Искључење из наслеђа по новом Закону о наслеђивању Републике Србије, Зборник радова Правног факултета у Нишу, 1996/97.
- Стојановић, Н., Наследно право, Ниш, 2022.