Usklađivanje pravnog sistema Srbije sa standardima Evropske unije (2024) (str. 211-237)
AUTOR(I) / AUTHOR(S): Milan Rapajić 
DOI: 10.46793/UPSSXII.211R
SAŽETAK / ABSTRACT:
Upravni spor predstavlja poseban vid sudske kontrole zakonitosti upravnog akta. Osnovni predmet upravnog akta je njegova zakonitost. Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu je u Obrazloženju predloga Zakona o upravnim sporovima iz 2009.godine iznelo sledeće razloge: 1) potrebno je da se Zakon o upravnim sporovima uskladi sa Ustavom Republike Srbije i međunarodnim standardima, posebno sa načelima i pravilima Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda; 2) uvažavanje preporuke Komiteta ministara Saveta Evrope – Rec (2004)20 o sudskoj kontroli upravnih akata; 3) hitno i naročito važno usklađivanje Zakona o upravnim sporovima sa Zakonom o uređenju sudova Srbije iz 2008. godine, a naročito kada je reč o sistemu pravnih sredstava u upravnom sporu; 4)neophodnost promene sistematike Zakona o upravnim sporovima posebno u pogledu doslednog i jasnog odvajanja sadržinskih i organizacionih od procesnih pitanja upravnog spora.
Zakon o upravnim sporovima je poznavao, doduše ne praveći klasičnu podelu pravnih lekova na redovne i vanredne, veći broj pravnih sredstava u odnosu na Zakon o upravnim sporovima iz 2009. godine. Tako, prema Zakonu o upravnim sporovima pravni lekovi u upravnom sporu iz 1996. godine bili su: 1) žalba; 2) zahtev za vanredno preispitivanje sudske odluke; 3) zahtev za zaštitu zakonitosti; 4) ponavljanje postupka.
U pogledu pravnih sredstava u Zakonu o upravnim sporovima iz 2009. godine, izvršene su suštinske promene, pa je sistem pravne zaštite stranaka u upravnom sporu postavljen na drugim temeljima. Prva bitna promena sastoji se u tome što je sada upravni spor jednostepen i ne postoji mogućnost da se žalba predvidi posebnim propisima. Takođe je sada sve upravne sporove nadležan da vodi samo jedan sud – Upravni sud. Druga promena koja je izvršena jeste izostavljanje vanrednog pravnog sredstva, koja inače postoji u ostalim sudskim postupcima, a to je zahtev za zaštitu zakonitosti. Umesto toga sada je predviđeno da zahtev za preispitivanje sudske odluke mogu da podnesu stranka i javni tužilac. U teoriji je primećeno da zahtev za preispitivanje sudske odluke potpuno drugačije konstruisan u odnosu na prethodne zakone o upravnim sporovima, pa i onaj iz 1996. godine. Kada je reč o ponavljanju postupka, kao drugom vanrednom pravnom sredstvu u upravnom sporu, u odnosu na Zakon iz 1996. godine, zadržana su osnovana načela, ali su uvedene izvesne promene, u pogledu razloga za upotrebu ovog vanrednog pravnog sredstva.
KLJUČNE REČI / KEYWORDS:
upravni spor; Zakon o pravnim sporovima iz 1996. i 2009. godine; predmet i cilj upravnog spora; pravna sredstva.
LITERATURA / REFERENCES:
- Golubović, K., Evropski standardi pravičnosti u upravnom zakonodavstvu i praksi, doktorska disertacija, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, 2015.
- Dimitrijević, P., Osnovi upravnog prava, Beograd, 1983.
- Dragojlović, L., Mihailović, M., Komentar Zakona o upravnim sporovima, Beograd, 1979.
- Keča, R., Knežević, M., Građansko procesno pravo, Beograd, 2017.
- Kostić, L., M., Administrativno pravo Kraljevine Jugoslavije, treća knjiga, Beograd, 1933.
- Lilić, S., Pravna sredstva i novi Zakon o upravnim sporovima Srbije, Zbornik na Pravniot fakultet „Justinijan prvi “ vo Skopje, vo čest na prof. d-r. Naum Grizo, 2011.
- Marković, R., Upravno pravo – opšti deo, Beograd, 2002.
- Majstorović, B., Komentar Zakona o upravnim sporovima, Beograd, 1967.
- Medar, S., Parlić, J., Pravičnost suđenja u upravnom sporu, Zbornik radova Pravnog fakulteta u Nišu, br. 64/2013.
- Milkov, D., Upravno pravo III – Kontrola uprave, Novi Sad, 2013.
- Milkov, D., Upravno pravo II – delatnost Beograd, 1978.
- Stjepanović, N., Upravno pravo II, Beograd, 1973.
- Tomić, Z., Upravno pravo, Beograd, 1991.