Усклађивање правног система Србије са стандардима Европске уније (2024) (стр. 211-237)
АУТОР(И) / AUTHOR(S): Милан Рапајић 
DOI: 10.46793/UPSSXII.211R
САЖЕТАК / ABSTRACT:
Управни спор представља посебан вид судске контроле законитости управног акта. Основни предмет управног акта је његова законитост. Министарство за државну управу и локалну самоуправу је у Образложењу предлога Закона о управним споровима из 2009.године изнело следеће разлоге: 1) потребно је да се Закон о управним споровима усклади са Уставом Републике Србије и међународним стандардима, посебно са начелима и правилима Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода; 2) уважавање препоруке Комитета министара Савета Европе – Rec (2004)20 о судској контроли управних аката; 3) хитно и нарочито важно усклађивање Закона о управним споровима са Законом о уређењу судова Србије из 2008. године, а нарочито када је реч о систему правних средстава у управном спору; 4)неопходност промене систематике Закона о управним споровима посебно у погледу доследног и јасног одвајања садржинских и организационих од процесних питања управног спора.
Закон о управним споровима је познавао, додуше не правећи класичну поделу правних лекова на редовне и ванредне, већи број правних средстава у односу на Закон о управним споровима из 2009. године. Тако, према Закону о управним споровима правни лекови у управном спору из 1996. године били су: 1) жалба; 2) захтев за ванредно преиспитивање судске одлуке; 3) захтев за заштиту законитости; 4) понављање поступка.
У погледу правних средстава у Закону о управним споровима из 2009. године, извршене су суштинске промене, па је систем правне заштите странака у управном спору постављен на другим темељима. Прва битна промена састоји се у томе што је сада управни спор једностепен и не постоји могућност да се жалба предвиди посебним прописима. Такође је сада све управне спорове надлежан да води само један суд – Управни суд. Друга промена која је извршена јесте изостављање ванредног правног средства, која иначе постоји у осталим судским поступцима, а то је захтев за заштиту законитости. Уместо тога сада је предвиђено да захтев за преиспитивање судске одлуке могу да поднесу странка и јавни тужилац. У теорији је примећено да захтев за преиспитивање судске одлуке потпуно другачије конструисан у односу на претходне законе о управним споровима, па и онај из 1996. године. Када је реч о понављању поступка, као другом ванредном правном средству у управном спору, у односу на Закон из 1996. године, задржана су основана начела, али су уведене извесне промене, у погледу разлога за употребу овог ванредног правног средства.
КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS:
управни спор; Закон о правним споровима из 1996. и 2009. године; предмет и циљ управног спора; правна средства.
ЛИТЕРАТУРА / REFERENCES:
- Голубовић, К., Европски стандарди правичности у управном законодавству и пракси, докторска дисертација, Правни факултет Универзитета у Београду, 2015.
- Димитријевић, П., Основи управног права, Београд, 1983.
- Драгојловић, Л., Михаиловић, М., Коментар Закона о управним споровима, Београд, 1979.
- Кеча, Р., Кнежевић, М., Грађанско процесно право, Београд, 2017.
- Костић, Л., М., Административно право Краљевине Југославије, трећа књига, Београд, 1933.
- Лилић, С., Правна средства и нови Закон о управним споровима Србије, Зборник на Правниот факултет „Јустинијан први “ во Скопје, во чест на проф. д-р. Наум Гризо, 2011.
- Марковић, Р., Управно право – општи део, Београд, 2002.
- Мајсторовић, Б., Коментар Закона о управним споровима, Београд, 1967.
- Медар, С., Парлић, Ј., Правичност суђења у управном спору, Зборник радова Правног факултета у Нишу, бр. 64/2013.
- Милков, Д., Управно право III – Контрола управе, Нови Сад, 2013.
- Милков, Д., Управно право II – делатност Београд, 1978.
- Стјепановић, Н., Управно право II, Београд, 1973.
- Томић, З., Управно право, Београд, 1991.