Усклађивање правног система Србије са стандардима Европске уније (2024) (стр. 151-163)
АУТОР(И) / AUTHOR(S): Бојан Урдаревић 
DOI: 10.46793/UPSSXII.151U
САЖЕТАК / ABSTRACT:
Дигитализација је појам који обележава крај XX и почетак XXI века. Позитивно право још увек, у довољној мери, не прати промену економије, али је остварен значајан напредак, нарочито на пољу нормативног уређења нових појавних облика радног ангажовања. Дигитализација нам је створила рад преко радних платформи, а радне платформе измену или нову примену традиционалних појмова и односа послодавац – запослени. Појава дигиталних платформи условила је појаву новог појма „корисник“, а запослени и послодавац се наизменично појављују у форми корисника „платформе“, а „платформа“ у својству „посредника“, као и у својству послодавца.
Рад преко дигиталних платформи као нови социјални и економски феномен постао је понајвише правни феномен за које радно законодавство тек почиње да уобличава регулативу.
Dиректива Европске уније о побољшању радних улова платформских радника представља пробој у регулисању радно правног положаја платформских радника и онемогућиће њихову даљу радно-правну деградацију, социјалну несигурност, економску подређеност и искоришћавање и сигурно ће успостављена презумпција постојања радног односа довести до преласка великог броја радника из статуса самозапослених у раднике у радном односу.
Будући да је Република Србија у процесу европских интеграција и да рад преко дигиталних радних платформи чини значајан део економије од изузетног интереса је да се ради јасног уређења положаја лица која раде преко дигиталних радних платформи приступи што скоријем нормирању у овој области. Предложена директива Европске Уније о побољшању радних улова платформских радника треба да буде полаз за такво уређење.
КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS:
дигиталне радне платформе, запослени, послодавац, корисник, директива Европске уније
ЛИТЕРАТУРА / REFERENCES:
Божичић, Д., Радноправни статус платформских радника из угла судске праксе, Часопис за теорију и праксу радног и социјалног права, бр. 2/2022.
Божичић, Д., Остваривање и заштита права на рад у дигиталној економији, докторска дисертација, Правни факултет Универзитета у Новом Саду, 2021.
Brameshuber, E., The ‘personal work relationship’ in Austria, Еropean Labour Law Journal, Vol. 10, бр. 3/2019.
Davidov, G., A purposive approach to labour law, Oxford University Press, Oxford, 2016.
Драгићевић, М., Проблеми квалификације и радноправне заштите дигиталних радника, Зборник радова Правног факултета у Нишу, год. 60, бр. 90/2021.
Däubler, W., Working People in Germany, Comparative Labor Law & Policy Journal, Vol. 22, 1999-2000.
De Stefano, V, Durri, I., Stylogiannis, C., Wouters, M…, Platform work and the employment relationship, ILO Working Paper 27, Geneva, ILO, 2021.
De Stefano, V., A tale of oversimplification and deregulation: The mainstream approach to labour market segmentation and recent responses to the crisis in European countries, Industrial Law Journal, Vol. 43, бр. 3/2017.
Јашаревић, С., Уређење радних односа у Србији у контексту нових околности у свету рада, Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, бр. 3/2015.
Ковачевић, Љ, Заснивање радног односа, Београд, 2021.
Rauws, W., The Concept of ‘ Employee’: The Position in Belgium, у: B. Waas, G. Heerma van Voss (ур.), Restatement of Labour Law in Europe, Volume I The Concept of Employee, Hart Publishing, Oxford/Portland, Оregon 2017.
Урдаревић, Б., Радуловић, З., Глобализација и концепт социјалних права, Српска политичка мисао, бр. 35(1)/ 2012.
Урдаревић, Б., Пружање услуга путем масовног рада (crowdwork), Збрник радова: Услуге и владавина права, Крагујевац, 2021.
Урдаревић, Б., Антић, А., Рад преко платформи и нови облици рада у дигиталној економији, Српска политичка мисао, бр. 2/2021.
Countouris, N., Defining and regulating work relations for the future of work, International Labour Organisation, Geneva, 2019.
Williams, C. C., Horodnic, I. A., Tackling Bogus Self- Employment: Some Lessons From Romania, Journal of Developmental Entrepreneurship, 2017.