Усклађивање правног система Србије са стандардима Европске уније (2024) (стр. 107-126)
АУТОР(И) / AUTHOR(S): Драган Батавељић 
DOI: 10.46793/UPSSXII.107B
САЖЕТАК / ABSTRACT:
Аутор у раду, пре свега, покушава да даје једно опште-прихваћену дефиницију људских и грађанских права, као и најприхватљивију класификацију. Он указује да су ова права граница коју држава не сме да прекорачи, тј. она су брана од апсолутне, неодговорне и неограничене власти. Због тога се људска и грађанска права гарантују највишим општим правним актима – декларацијама, конвенцијама и уставима. У раду се, посебно, наглашава чињеница да је право, уопште, а међународно право посебно, данас на врхунцу свог развоја. Нажалост, сведоци смо свакодневног кршења људских и грађанских права у целом свету, а посебно на Косову и Метохији према неалбанском становништву. Наравно, ограничавање одређених права, тзв. „релативних“ је могуће, али само у случајевима који су предвиђени уставом и законима једне земље. За ограничавање других права, тзв. „апсолутних“, није могуће – на пример, право на људско достојанство, право на психички и физички интегритет и слично. Аутор је навео примере очигледног кршења људских права – бомбардовање СР Југославије, пандемија изазвана вирусом COVID-19, спровођење геноцида у Другом светском рату и друго. У раду је указано и на актуелну ситуацију у Босни и Херцеговини – забрана негирања геноцида у Сребреници. То представља кршење основног људског права на слободу мишљења и изражавања. Коначно, живимо у свету дуплих стандарда, које примењују светски моћници и велике силе. Ту се, посебно, мисли на данашњи положај српског становништва на Косову и Метохији. Додуше, кршење основних права неалбанског становништва у јужној српској покрајини се врши више деценија уназад (боље рећи, читав један век), али је данас оно доживело своју кулминацију пред очима целог „демократског“ света.
КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS:
људска и грађанска права, Република Србија, Косово и Метохија, пандемија, геноцид, НАТО агресија, Босна и Херцеговина, устав
ЛИТЕРАТУРА / REFERENCES:
Amnesty International, Наслеђе УНМИК-а на Косову: Неуспех у доношењу правде и обештећењу сродника несталих, Лондон, 2013.
Asanger, M., Bataveljić, D., Corona – impfdesaster versus imfparadies: eine kritische analyse über die produktion, verteilung und impfaktionen der corona-vakzine, Збборник радова: Covid-19: изазови и посљедице, Том i, Брчко Дистрикт, 2021.
Батавељић, Д., Галић, Б., НАТО бомбардовање СРЈ и његов утицај на кршење еколошких права грађана Републике Србије, Правни живот, књ. 571, бр. 9/2014.
Вечерње новости ONLINE, НАТО признао: Била је агресија! Србија бомбардована нелегално, без одобрења СБ УН, http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno. 290.html:487250-Bila-je-agresija-Srbija-bombardovana-nelegalno-bez-odobrenja-SB-UN.
Гајин, С., Људска права – правно – систематски оквир, Београд, 2012.
Ђокић, Б., Кршење људских права на Косову и Метохији (1999-2014): Један случај, Анали Правног факултета у Београду, год. LXIII, бр. 1/2015.
Закон о Повељи Уједињених нација, Сл. лист ДФЈ, бр. 69/45.
Јовановић, С., О држави, Сабрана дела Слободана Јовановића, Београд, 1990.
Конвенција о спречавању и кажњавању злочина геноцида, Сл. лист СФРЈ, бр. 14/75.
Куртовић, Р., Историјски развој људских права са посебним освртом на људска права у Риму, Правне теме, год. 3, бр. 5/2018.
Милићевић, Р., Основна људска права као европска вредност, Зборник радова: Европски стандарди у Србији – Применом европских стандарда до регионалног развоја Србије, Београд, 2011.
Pavlowitch, S. K., Hitler’s New Disorder: The Second World War in Yugoslavia, Columbia University Press, New York, 2008.
Политика ONLINE, Шредер упоредио Крим са бомбардовањем СРЈ 1999, http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Sreder-uporedio-Krim-sa-bombardovanjem-SRJ-1999.sr.html.
Сахрањивање прошлости: 10 година некажњавања за отмице и нестанке на Косову“, http://www.amnesty.org/en/library/info/EUR70/007/2009/sr.
United Nations Security Council, S/RES/1244 (1999), 10 June 1999, доступно на: https://unmik.unmissions.org/sites/default/files/old_dnn/Res1244ENG.pdf.
Устав Босне и Херцеговине, Анекс IV Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини и Сл. гласник БиХ, бр. 25/2009 – Амандман I.
Устав Републике Србије, Сл. гласник РС, бр. 98/2006 и 115/2021.
Устав Републике Српске, Сл. гласник Републике Српске, бр. 21/92 – пречишћени текст, 28/94, 8/96, 13/96, 15/96, 16/96, 21/96, 21/02, 26/02, 30/02, 31/02, 69/02, 31/03, 98/03, 115/05, 117/05.
Устав Федерације Босне и Херцеговине, Сл. новине ФБиХ, бр. 1/1994, 1/1994 – Амандман I, 13/1997 – Амандмани II-XXIV, 13/1997 – Амандмани XXV и XXVI, 16/2002 – Амандмани XXVII-LIV, 22/2002 – Амандмани LVI-LXIII, 52/2002 – Амандмани LXIV-LXXXVII, 60/2002 – испр. Амандмана LXXXI, 18/2003 – Амандман LXXXVIII, 63/2003 – Амандмани LXXXIX-XCIV, 9/2004 – Амаndмани XCV-CII, 32/2007 – испр., 20/2004 – Амандмани CIII и CIV, 33/2004 – Амандман CV, 71/2005 – Амандмани CVI-CVIII, 72/2005 – Амандман CVI, 88/2008 – Амандман CIX и 79/2022 – Амандмани CX-CXXX.
Yeomans, R., Cults of Death and Fantasies of Annihilation: The Croatian Ustasha Movement in Power, 1941–45, Central Europe, no. 3/2005.