ПРАВНОИСТОРИЈСКИ ОСВРТ НА УСТАНОВУ БРАНИОЦА У СРПСКОМ ПРАВУ

Усклађивање правног система Србије са стандардима Европске уније (2023) (стр. 35-45)

АУТОР(И) / AUTHOR(S): Биљана Гавриловић Грбовић

Е-АДРЕСА / E-MAIL:

Download Full Pdf   

DOI: 10.46793/UPSSXI.035G

САЖЕТАК / ABSTRACT:

У раду је учињен правноисторијски осврт на установу браниоца у кривичним поступцима, који су се примењивали на простору Србије, од друге половине XIX до прве половине XX века. Установа браниоца је на простору Србије уведена на основу Законика о поступку судском у кривичним делима од 1865. године. На основу Законика од 1865. године установа браниоца је била регулисана веома скучено; бранилац је био предвиђен само за одређену групу окривљених. Године 1868. долази до измена и допуна Законика, при чему се уводи обавезна формална одбрана за окривљене за злочин и Закоником одређену групу људи, док је факултативна формална одбрана била могућа за свакога, ко је окривљен за преступ, али то само током главног поступка. Дакле, србијанско решење је имало два крупна недостатка – бранилац није био предвиђен за иступе и није постојала могућност учешћа браниоца у претходној истрази. Недостатак, који је подразумевао немогућност учешћа браниоца пре главног претреса, на простору Србије, отклоњен је на основу југословенског Законика о кривичном поступку. Ипак, ни југословенски Законик о кривичном поступку није био без недостатака у погледу установе браниоца. Према томе, у раду ће се анализирати питање на које се европске моделе угледао домаћи законодавац и који су то недостаци уочени у погледу начина регулисања установе браниоца, како у Кнежевини и Краљевини Србији, тако и у југословенској Краљевини.

КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS:

бранилац, кривични поступак, формална одбрана.

ЛИТЕРАТУРА / REFERENCES:

  • Боремовић, М. А., Право бранилаца у припремном поступку, Београд, 1935.
  • Допис Одјелења Врховног државног тужиоштва Загреб Министру правде, бр. Кс 7/31, Архив Југославије, фонд 63, фасцикла 37, јединица 112.
  • Допис Адвокатске коморе у Новом Саду Министарству правде, бр. 641/1932, АЈ, фонд 63, фасцикла 37, јединица 112.
  • Живановић, Т., Бранилачка права за време припремног поступка, Београд, 1935. Казнени законик и Казнени поступак судски за Кнежевину Србију, Београд, 1880. Крстић, Н., Дневник, Јавни живот II, Београд, 2006.
  • Новокмет, А., Аустријски Закон о казненом поступку из 1853. године с освртом на његову улогу у повјести хрватског казненог процесног права, Правни вијесник, 27 (2011), 2.
  • Огорелица, Н., Казнено процесулано право с особитим обзиром на јудикатуру Краљ. Стола седморице и Касационог суда бечког, Загреб, 1899.
  • Павловић, М., Правна европеизација Србије 1804-1914, Крагујевац, 2008.
  • Павловић, М., Српско право од VII до XX века, Крагујевац, 2013.
  • Радовић, Г. Д., Теорија казненог поступка с погледом на Законик о поступку судском у крив. Делима за Књажество Србију, од 10. априла 1865., Београд, 1870.
  • Томић, С., Може ли адвокатски приправник бити бранилац на Окружном суду?, Правосуђе, бр. 1, 1932.
  • Чубински, П. М., Научни и практични коментар Законика о судском кривичном постзпку Краљевине Југославије, Београд, 1933.