Усклађивање правног система Србије са стандардима Европске Уније (2021), стр. 495-509
АУТОР(И): Тамара Младеновић
DOI: 10.46793/UPSSIX.495M
САЖЕТАК:
Аутор се у раду бави питањем проширења аутономије воље учесника поступка потпуног усвојења у Породичном закону Републике Србије из 2005. године у односу на претходна законска решења. Законодавац је предвидео могућност усвојења детета под родитељским старањем, уколико су се његови родитељи сагласили са усвојењем, при чему њихова сагласност може имати значај одрицања од родитељског права или преношења родитељског права на друга лица. Аутономија воље родитеља се исказује и у ситуацијама када се као усвојитељ појављује брачни или ванбрачни партнер родитеља детета. Услед јачања заштите права детета на светском нивоу, као услов за заснивање пуноважног усвојења, законодавац у Породичном закону Републике Србије предвиђа да се са усвојењем мора сагласити усвојеник који је навршио 10 година живота. Аутор у раду посебно обраћа пажњу на чињеницу да у појединим европским државама постоји могућност да се несагласност родитеља који не живи са дететом замени судском одлуком, позивањем на најбољи интерес детета. Законодавац Републике Србије то не допушта, услед чега је аутономија воље шире постављена у односу на решења упоредног права.
КЉУЧНЕ РЕЧИ:
усвојење, аутономија воље, родитељско право, права детета.