Usklađivanje pravnog sistema Srbije sa standardima Evropske Unije (2021), str. 423-435
AUTOR(I): Veljko Vlašković
DOI: 10.46793/UPSSIX.423V
SAŽETAK:
Odlukom u slučaju Gudvin protiv Ujedinjenog Kraljevstva iz 2002. godine, Evropski sud za ljudska prava ustanovio je pozitivnu obavezu država da u kontekstu prava na privatni život predvide pravni mehanizam i uslove za priznavanje željenog pola transseksualnim osobama. Pod neposrednim uticajem navedene presude, Ustavni sud Srbije je 2012. godine, odlučujući po ustavnoj žalbi transseksualne osobe, doneo odluku da su upravni organi koji vode matične knjige stvarno nadležni za upis podataka o pravnoj promeni pola u matičnoj knjizi rođenih. Nakon toga, izmenjen je Zakon o matičnim knjigama (2018) i donet odgovarajući podzakonski akt kojim se suštinski predviđaju materijalni uslovi za pravnu promenu pola u matičnim knjigama.
Otuda, moguće je da dođe do pravne promene pola jednog od supružnika za vreme trajanja braka. Budući da domaće pravo još uvek ne dopušta zaključenje istopolnog braka, postavlja se pitanje pravnog opstanka takve zajednice u situacijama kada oba supružnika prihvataju pravnu promenu pola jednog od njih i žele da nastave zajednički život u bračnoj zajednici.
Problem opstanka braka nakon pravne promene pola u državama koje su omogućile zaključenje istopolnih brakova predstavlja deo pravne istorije. Međutim, za zakonodavstva koja insistiraju na heteroseksualnoj ideji braka, navedeni slučajevi rađaju pravne poteškoće. Istorijskopravni i uporednopravni pristup ukazuju da se nakon pravne promene pola za vreme trajanja braka, vrednosti braka i prava na rodni identitet posmatraju kao suprotstavljene. U tom smislu, zahteva se od transseksualne osobe da žrtvuje brak ili da se odrekne svoga prava na rodni identitet.
Međutim, pravo Srbije je po ovom pitanju, najblaže rečeno, neodređeno. Tako, sa jedne strane, Ustav RS podržava heteroseksualno viđenje braka, dok sa druge strane garantuje slobodu raskida braka i neprikosnovenost ljudskog dostojanstva. Istovremeno, postojeća pravila o uslovima za pravnu promenu pola ne regulišu pitanje sudbine ovakvog braka. Pri tome, u okvirima domaćeg pravnog poretka ne postoji neposredno pravno sredstvo kojim bi se pomenuti istopolni brak okončao protivno volji supružnika. U krajnjoj liniji, javlja se dilema da li se na očuvanju institucije braka može insistirati na račun volje supružnika kao pojedinaca.
Prema domaćem pravu, do pravne promene pola u matičnim knjigama dolazi na osnovu konstitutivnog upravnog akta opštinske ili gradske uprave nadležne za vođenje matičnih knjiga. Pomenutim upravnim aktom utvrđuje se promena pola na osnovu potvrde odgovarajuće zdravstvene ustanove. Dejstvo promene pola vezuje se upravo za datum rešenja upravnog organa i deluje za ubuduće. Tako, pravna promena pola ne utiče na roditeljskopravni odnos koji je eventualno prethodno uspostavljen između lica koje je pravno promenilo pol i deteta.
Dakle, nametanje okončanja braka nakon pravne promene pola jednog od supružnika ne može biti prihvatljivo. Ipak kako je bračni status samo jedan segment pravnog položaja transrodnih osoba, neophodno je donošenje posebnog zakona kojim bi se uredio njihov pravni položaj i otklonili problemi koji mogu nastati u praksi. U slučaju eventualnog postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti, Ustavnom sudu Srbije bi kao putokaz trebala poslužiti odluka Ustavnog suda Nemačke iz 2008. godine. Prema navedenoj odluci, brak bi ostao važeći i nakon pravne promene pola jednog od supružnika, pod uslovom da bračni partneri ne žele razvod, sve do usvajanja posebnog zakonodavstva kojim bi se odredio način ostvarivanja prava na rodni identitet u ovakvim slučajevima.
KLJUČNE REČI:
transseksualna osoba, promena pola, brak, razvod, privatni život, rodni identitet.