Usklađivanje pravnog sistema Srbije sa standardima Evropske Unije (2021), str. 297-312
AUTOR(I): Višnja Ranđelović
DOI: 10.46793/UPSSIX.297R
SAŽETAK:
Sa podizanjem socijalne vidljivosti brojnih oblika povrede i ugrožavanja životne sredine, kao i podizanjem svesti ljudi o potrebi šire i intenzivnije zaštite životne sredine, dolazi do formulisanja posebne grupe krivičnih dela usmerenih isključivo prema zaštiti životne sredine. Krivičnopravnu zaštitu životne sredine treba posmatrati kroz osnovne tri karakteristike krivičnog prava – njegovu fragmentarnost, akcesornost i supsidijarnost kako bi ova zaštita bila opravdana i predstavljala ultima ratio u zaštiti životne sredine. Ovakav stav je zauzet i u nacionalnom krivičnom zakonodavstvu i na nivou Evropske unije, u okviru čije bogate legislativne aktivnosti na ovom polju se iznova apeluje na države da inkriminišu i krivično gone krivična dela protiv životne sredine, onda kada ostale mere društvene reakcije na oštećenje i uništenje životne sredine ne daju zadovoljavajuće rezultate. Upoređivanjem krivičnih dela protiv životne sredine sadržanih u Krivičnom zakoniku Srbije sa radnjama čije se inkriminisanje predlaže u okviru EU regulative, može se primetiti da je domaće zakonodavstvo u suštini usklađeno sa pravom EU. Ono što je ostalo „nepokriveno“ jeste krivičnopravna zaštita od buke, s obzirom na to da se u domaćem zakonodavstvu zaštita od buke reguliše u okviru prekršajnog prava.
KLJUČNE REČI:
životna sredina, krivičnopravna zaštita, EU regulativa, Konvencija o zaštiti životne sredine putem krivičnog prava.