Усклађивање правног система Србије са стандардима Европске Уније (2021), стр. 297-312
АУТОР(И): Вишња Ранђеловић
DOI: 10.46793/UPSSIX.297R
САЖЕТАК:
Са подизањем социјалне видљивости бројних облика повреде и угрожавања животне средине, као и подизањем свести људи о потреби шире и интензивније заштите животне средине, долази до формулисања посебне групе кривичних дела усмерених искључиво према заштити животне средине. Кривичноправну заштиту животне средине треба посматрати кроз основне три карактеристике кривичног права – његову фрагментарност, акцесорност и супсидијарност како би ова заштита била оправдана и представљала ultima ratio у заштити животне средине. Овакав став је заузет и у националном кривичном законодавству и на нивоу Европске уније, у оквиру чије богате легислативне активности на овом пољу се изнова апелује на државе да инкриминишу и кривично гоне кривична дела против животне средине, онда када остале мере друштвене реакције на оштећење и уништење животне средине не дају задовољавајуће резултате. Упоређивањем кривичних дела против животне средине садржаних у Кривичном законику Србије са радњама чије се инкриминисање предлаже у оквиру ЕУ регулативе, може се приметити да је домаће законодавство у суштини усклађено са правом ЕУ. Оно што је остало „непокривено“ јесте кривичноправна заштита од буке, с обзиром на то да се у домаћем законодавству заштита од буке регулише у оквиру прекршајног права.
КЉУЧНЕ РЕЧИ:
животна средина, кривичноправна заштита, ЕУ регулатива, Конвенција о заштити животне средине путем кривичног права.