Усклађивање правног система Србије са стандардима Европске Уније (2021), стр. 155-174
АУТОР(И): Милан Рапајић
DOI: 10.46793/UPSSIX.155R
САЖЕТАК:
У раду аутор на почетку указује на положај Привилеговане народне банке Србије која је основана Законом о народној банци 1883. године. Највећи утицај државне власти оличене у монарху и краљевској Влади, вршен је кроз установу државног надзора над Народном банком. Кадровски уплив монарха и надлежног министра краљевске Владе поводом избора гувернера и јаке стеге државног надзора над централном банком биле су карактеристике времена намесничког Устава из 1869. године. Са зависношћу централне банке од државних власти, односно од изразито ауторитарне егзекутиве, наставило се у југословенској социјалистичкој федерацији.
У централном делу рада анализира се уставни и законски положај Народне банке Србије, њени циљеви и функције. Посебна пажња се обраћа на избор гувернера. Наиме на основу законског решења из 2003. године избор гувернера је почињао и завршавао се у Народној скупштини. Током 2012. године дошло је до промене с обзиром да гувернера предлаже председник Републике и то на дужи мандатни период од шест година. Коначно аутор указује да законски прописи који се предметно тичу уређења Народне банке Србије у доброј мери одговарају међународно прихваћеним стандардима. Међутим избор гувернера (шире посматрано органа управљања), а нарочито могућност смене указује да постоје не мала одступања самосталности у пракси у односу на формалну независност која је прописана Уставом Републике Србије и Законом о народној банци.
КЉУЧНЕ РЕЧИ:
Привилегована народна банка, Народна банка Србије, законодавна и извршна власт, избор гувернера, независност.