Usklađivanje pravnog sistema Srbije sa standardima Evropske Unije (2021), str. 99-112
AUTOR(I): Bojan Urdarević
DOI: 10.46793/UPSSIX.099U
SAŽETAK:
Sloboda udruživanja i pravo na kolektivno pregovaranje predstavljaju fundamentalna prava radnika i osnovno sredstvo za postizanje ravnoteže između interesa radnika i poslodavca.
Putem kolektivnog pregovaranja, strane u kolektivnim pregovorima identifikuju zajedničke, ali i međusobno suprotstavljene interese i dolaze do zajedničkog sporazuma. U tom smislu, kolektivno pregovaranje može da bude sredstvo za postizanje ravnoteže između, s jedne strane, želje poslodavaca za većom fleksibilnošću na radu i s druge strane, želje zaposlenih da obavljanje rada prilagođavaju svojim obavezama i potrebama.
Važno je istaći da uspešnost kolektivnog pregovaranja u najvećoj meri zavisi od ekonomskog, institucionalnog, političkog i pravnog okvira u kojem se odvijaju kolektivni pregovori između sindikata i poslodavaca. Upravo iz tog razloga, stepen razvijenosti kolektivnog pregovaranja i socijalnog dijaloga je različit od države do države.
Danas, pravo na kolektivno pregovaranje postalo je široko prepoznato u akademskoj zajednici kao ključni instrument za regulisanje uslova rada i odnosa između poslodavca i radnika na način kojim se obezbeđuje pravednija distribucija viška sredstava, unapređuju uslovi rada i čuva dostojanstvo radnika, ali istovremeno i institucionalizuju industrijski sukobi.
KLJUČNE REČI:
pravo na kolektivno pregovaranje, kolektivni ugovori, socijalni dijalog, prošireno dejstvo kolektivnog ugovora.