Usklađivanje pravnog sistema Srbije sa standardima Evropske Unije (2021), str. 3-33
AUTOR(I): Marko Pavlović
DOI: 10.46793/UPSSIX.003P
SAŽETAK:
Obznana je bila kvazi-uredba, doneta 29. decembra 1920, kojom je zabranjen rad Komunističke partije Jugoslavije. Rasprava o interpelaciji o Obznani održana je 8. aprila 1921, prema pravilima o interpelaciji sadržanim u Poslovniku za Ustavotvornu skupštinu, od 28. januara 1921. U raspravi, prvo je dobio reč ministar unutrašnjih dela, inače tvorac Obznane, Milorad Drašković. On je izneo mnoštvo razloga zbog kojih je doneta Obznana. Zatim je, prema poslovničkom vremenu od 30 minuta, ministru odgovorio interpelant – vođa komunista dr Sima Marković. Potom je govorilo još nekoliko vladinih i opozicionih poslanika koji su iznosili argumente u prilog ili protiv Obznane. Šef zemljoradničke stranke, Jovan Jovanović, govorio je o Obznani sa pravnog stanovišta iznoseći da je Obznana doneta od Vlade u ostavci, da nije objavljena, da nije imala Kraljev potpis, da je doneta bez zakonskog ovlašćenja i bez pravnog osnova u Krivičnom zakonu. Advokat Dragutin Pećić je izneo suprotno gledište po kome je Obznana imala pravnog osnova u Ustavu, Krivičnom zakoniku i nizu drugih pravnih propisa. On je predložio motivisani prelaz na dnevni red koji je predsednik Vlade Nikola Pašić prihvatio „kao izraz poverenja Skupštine“. Skupštinskim prihvatanjem Pećićevog predloga prelaza na dnevni red, odbačena je komunistička interpelacija o Obznani, i odobren dotadašnji rad Vlade u pogledu Obznane. Ovim je otvoren put za donošenje „Zakona o zaštiti države“.
KLJUČNE REČI:
Obznana, interpelacija, interpelisani ministar, interpelant, skupštinska rasprava.