Усклађивање правног система Србије са стандардима Европске Уније (2021), стр. 3-33
АУТОР(И): Марко Павловић
DOI: 10.46793/UPSSIX.003P
САЖЕТАК:
Обзнана је била квази-уредба, донета 29. децембра 1920, којом је забрањен рад Комунистичке партије Југославије. Расправа о интерпелацији о Обзнани одржана је 8. априла 1921, према правилима о интерпелацији садржаним у Пословнику за Уставотворну скупштину, од 28. јануара 1921. У расправи, прво је добио реч министар унутрашњих дела, иначе творац Обзнане, Милорад Драшковић. Он је изнео мноштво разлога због којих је донета Обзнана. Затим је, према пословничком времену од 30 минута, министру одговорио интерпелант – вођа комуниста др Сима Марковић. Потом је говорило још неколико владиних и опозиционих посланика који су износили аргументе у прилог или против Обзнане. Шеф земљорадничке странке, Јован Јовановић, говорио је о Обзнани са правног становишта износећи да је Обзнана донета од Владе у оставци, да није објављена, да није имала Краљев потпис, да је донета без законског овлашћења и без правног основа у Кривичном закону. Адвокат Драгутин Пећић је изнео супротно гледиште по коме је Обзнана имала правног основа у Уставу, Кривичном законику и низу других правних прописа. Он је предложио мотивисани прелаз на дневни ред који је председник Владе Никола Пашић прихватио „као израз поверења Скупштине“. Скупштинским прихватањем Пећићевог предлога прелаза на дневни ред, одбачена је комунистичка интерпелација о Обзнани, и одобрен дотадашњи рад Владе у погледу Обзнане. Овим је отворен пут за доношење „Закона о заштити државе“.
КЉУЧНЕ РЕЧИ:
Обзнана, интерпелација, интерпелисани министар, интерпелант, скупштинска расправа.