Индивидуалне разлике дјеце предшколског узраста из перспективе студената

Савремено предшколско васпитање и образовање – тенденције, изазови и могућности (2023) (125-134)

АУТОР(И) / AUTHOR(S): Јурка Лепичник Водопивец, Мартина Ковачич Кузмић, Александра Шиндић

Е-АДРЕСА / E-MAIL: jurka.lepicnik@pef.upr.si

Download Full Pdf  

DOI: 10.46793/SPVO23.125LV

САЖЕТАК / ABSTRACT:

За успјешно креирање васпитно-образовног рада у вртићу, битно је да васпитач полази од дјеци у групи, њихове аутентичности, особе- ности и посебности. Приликом уважавања дјечије аутентичности и особено- сти, основна претпоставка је да васпитач препозна специфичности дјеце, уочи разлике међу њима, посебности и могућности које свако поједино дијете има. Све то надаље омогућава васпитачу да на најбољи начин подржи развој сваког дјетета понаособ уз уважавање принципа индивидуализације. Студенти имају скромније искуство везано за реални вртићки контекст и васпитно-образовни рад са дјецом, те разликама међу њима. Због тога је циљ ове емпиријске квантитативне студије био прецизније утврдити пер- цепцију студената на студију за васпитаче о разликама међу дјецом пред- школског узраста. Онлајн истраживање реализовано је академске 2022/2023. године на узорку од 105 студената Педагошког факултета Универзитета Приморска, са самостално креираном анкетом са петостепеном скалом Ликертовог типа одговарајуће поузданости. Резултати до којих смо дошли указују на то да студенти перципирају постојање разлика међу дјецом везано за све развојне аспекте.

КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS:

дјеца предшколског узраста, студенти предшкол- ског васпитања, разлике међу дјецом, индивидуализација, инклузија.

ЛИТЕРАТУРА / REFERENCES:

  • Anderson, L. W. & Krathwohl, D. R. (2001). A taxonomy for learning, teaching, and assessing: A revision of Bloom’s Taxonomy of Educational Objectives (Complete edition). New York: Longman.
  • Armstrong, T. (2018). Multiple Intelligences in the Classroom 4th ed. Alexandria. VA: Association for Supervision and Curriculum Development.
  • Bloom, B. (1956). Taxonomy of Educational Objectives. Boston: Allyn and Bacon.
  • Bloom, B. (1976). Human Caracteristic and School Learning. New York: McGraw Hill.
  • Bouillet, D. i Miškeljin, L. (2017). Model razvoja uvažavanja različitosti u ranoj i predškolskoj dobi. Croatian Journal of Education, 19(4), 1265–1295.
  • Bruner, J. S. (2000). Kultura obrazovanja. Zagreb: Educa.
  • Vekić-Kljaić, V. (2016). Stavovi roditelja predškolske djece o ključnim kompetencijama važnima za budući uspjeh djeteta. Školski vjesnik, 65(3), 379–401.
  • Vigotski, L. S. (1971). Učenje i razvoj u predškolskom uzrastu. Predškolsko dete, 4, 58– 67.
  • Gardner, H. (1999). Intelligence reframed multiple intelligences for the 21st century. New York: Basic Books.
  • Gardner, H. (2005). Disciplinirani um. Zagreb: Educa.
  • Gutović, V. (2006). Razvojna psihologija od fetusa do zrelosti. Banja Luka: Fakultet za fizičku kulturu i sport.
  • Ivić, I., Novak, J., Atanacković, N. i Ašković, M. (2003). Razvojna mapa. Novi Sad: Kreativni centar.
  • Lunenberg, F. & Lunenberg, M. (2014). Applying Multiple Intelligence in the Classroom, International journal of scholarly academic intellectual diversity, (16)1, 1–14.
  • Saifer, S., Baumann, M., Isenberg, J. i Jalongo, M. (2000). Individualizirana nastava u ranom odgoju djece. Sarajevo: COI Step by Step.
  • Стојаковић, П. (2000). Даровитост и креативност. Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставна средства РС.
  • Stojaković, P. (2012). Prvih šest godina. Banja Luka: Grafid.
  • Tomaš, A. (1993). Individualizacijom do matematike. Split: Sveučilište u Splitu.
  • Hansen, K. A., Kaufman, R. K. i Saifer, S. (2000). Obrazovanje i kultura demokratije. Sarajevo: Centar za obrazovanje inicijative Step by step.
  • Шиндић, А. (2017). Индивидуализација у формирању математичких појмова. У Б. Микановић (ур.): Три теоријска приступа методици математичког образовања у раном дјетињству (193–269). Бања Лука: Филозофски факултет.
  • Šindić, A. (2021). Individualizacija u vaspitanju i obrazovanju na predškolskom uzrastu. Banja Luka – Ljubljana: Filozofski fakultet.