XIX међународна конференција Безбедност саобраћаја у локалној заједници (стр. 473-481)
АУТОР(И) / AUTHOR(S): Мирјана Тошић, Тамара Томашевић, Маријана Јовановић, Ивана Грубор, Марија Марковић, Марија Петковић, Невена Милошевић
DOI: 10.46793/RSafLC24.473T
САЖЕТАК / ABSTRACT:
У Републици Србији постоји континуирани тренд смањења броја повређених и погинулих лица у друмском саобраћају. Најмање погинулих је евидентирано 2020. године, што је најмањи број од када се у Србији анализирају подаци о саобраћајним незгодама. Због епидемиолошке ситуације изазване корона вирусом уведено је ванредно стање на територији Републике Србије које је ограничило мобилност људи. Повреде дуги низ година представљају изузетно значајан јавно-здравствени проблем на глобалном нивоу. Саобраћајни трауматизам због високе стопе повређивања, смртности и инвалидитета утиче на целокупно дрштво, а не само на систем здравствене заштите. У посматраном двадесетогодишњем периоду стопе инциденције повређивања у друмском саобраћају имале су највише вредности у 2007. години (300,9/100.000), 2008. години (303,4/100.000) и у 2017. години (304,3/100.000). У односу на категорију возила и својство учесника у саобраћају број погинулих лица се значајно смањио, осим код возача мотоцикала где се број погинулих повећао зa (66%). У раду је коришћен метод секундарне анализе података АБС за период 2001-2020 године. Инциденција и морталитет су анализирани у односу на категорију возила, својство и године живота учесника у саобраћају.
КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS:
саобраћајне незгоде, Србија, стопе инциденције, стопе морталитета
ЛИТЕРАТУРА / REFERENCES:
[1] Gupta M, Velaga N, Oviedo-Trespalacios O. (2024). Understanding risky driving among motorized two-wheeler drivers: The role of time-related anxiety and impunctuality. Transport Policy, 199-210.
[2] Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ (2023). Здравствено-статистички годишњак републике Србије, 2022. Београд.
[3] Jovic Vranes А, Bjegovic Mikanovic V, Milin Lazovic J, Kosanovic V.(2017) .Road
traffic safety as a public health problem: Evidence from Serbia.
[4] Kristianssen AK, Andersson R, Belin MA, Nilsen P (2018),Swedish Vision Zero policies for safety – A comparative policy content analysis, Safety Science, 103. 260-269.
[5] Muhammad Marizwan Abdul Manan et al (2019). Red light running motorcyclists at signalized intersection in Malaysia: An empirical study. IOP Conference Series: Materials Science and Engineering. 512. 012019. 10.1088/1757-899X/512/1/012019.
[6] Oviedo-Trespalacios, O., Nandavar, S., Newton, J. D. A., Demant, D., & Phillips, J. G. (2019). Problematic Use of Mobile Phones in Australia…Is It Getting Worse? Frontiers in psychiatry, 10. 105. https://doi.org/10.3389/fpsyt.2019.00105
[7] World Health Organization (2018). Global status report on road safety 2018. Geneva [8] World Health Organization (2017). Save LIVES – A road safety technical package. Geneva
[9] Peden M, Scurfield R, Sleet D, Mohan D, Hyder AA, Jarawan E, et al. editors (2004). World report on road traffic injury prevention. World Health Organization. Geneva
[10] World Bank (2018) Mortality caused by road traffic injury (per 100,000 people). Accessed on 17 September 2019.
[11] Закон о јавном здрављу (2016), Службени гласник Републике Србије бр. 15/2016.
[12] Закон о безбедности саобраћаја на путевима (2009), Службени гласник Републике Србије бр. 41/09, 53/10, 101/11,32/2013 – одлука УС, 55/2014, 96/2015 – др.закон, 9/2016-одлука УС ,24/2018, 41/2018, 87/2018, 23/2019, 128/2020 др.закон, и 76/2023.
[13] https://www.itf-oecd.org/sites/default/files/finland-road-safety.pdf., приступљено 23.1.2024
[14] https://www.who.int/news-room/fact-sheets/detail/road-traffic-injuries, приступљено 23.1.2024)