АУТОР(И): Сања М. Партало
Е-АДРЕСА: sanja.partalo@ff.unibl.org
DOI: 10.46793/NNU21.665P
САЖЕТАК:
Нашим истраживањем настојали смо утврдити и интер- претирати емпиријски модел пријатељства предшколске дјеце. На узорку предшколске дјеце (N = 2009) примјењена је Опсервациона скала за про- цјену развијености пријатељства предшколске дјеце у институционалном васпитању која је садржавала 52 ставке у односу на које су васпитачи процјењивали учесталост испољавања индикатора пријатељства за дјецу у оквиру свих узрасних васпитних група. Примјена експлоративне факторске анализе је резултовала екстракцијом четири смислена фактора која објашњавају ову сложену истраживачку варијаблу: 1. Пријатељство као при- ближавање алтруизму, 2. Пријатељство као удаљавање од егоизма, 3. Пријатељство као удаљавање од нарцисоидности и 4. Пријатељство као давање и примање љубави. Први и други фактор објашњавају социјално понашање, односно нагласак је на социјализацији, док основу трећег и четвртог фактора чини емоцијама засићено понашање, односно, нагласак је на индивиду- ализацији. Конфликт егоизам – алтруизам (социјализација) прераста у кон- фликт самољубље (нарцизам) – љубав у којем је поново при одрастању нагласак на индивидуализацији. Стога што је пријатељство најбоља мјера одрастања, оно је данас једно од централних питања могућности васпитања. Добијени налази упућују на то да вртићи као еколошки здрава окружења кроз његовање квалитетних интеракција и уважавање индивидуалних потреба сваког дјетета подстичу развој пријатељства. У том процесу важна је улога васпитача као партнера и пријатеља, који његују и подстичу пријатељске односе, али и сва дјечија социјална искуства. Подршка васпитача се огледа и у уважавању спонтаних дјечијих активности, прије свега игре у којој интерактивност долази до пуног изражаја.
КЉУЧНЕ РЕЧИ:
дијете, пријатељство, аспекти пријатељства.
ЛИТЕРАТУРА:
Ashiabi, G. S. & O’Neal, K. K. (2015). Child social development in context: An examination of some propositions in Bronfenbrenner’s bioecological theory. SAGE Open, April-June, 1–14. DOI 10.1177/2158244015590840.
Богојевић, С. (2002). Стилови васпитања. Бања Лука: Филозофски факултет.
Vasta, R., Haith, M. i Miller, S. (1998). Dječja psihologija. Jastebarsko: Naklada slap.
Vigotski, L. S. (1996). Dječija psihologija. Sabrana dјela IV. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
Džejms, A. (2004). Prijatelji i poznanici. U sociološkoj hrestomatiji Sociologija detinjstva (262–296). Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
Fulgosi, A. (1988). Faktorska analiza. Zagreb: Školska knjiga. Hofman, L. M. (2003). Empatija i moralni razvoj. Beograd: Dereta.
Ilić, M. (2010). Porodična pedagogija. Banja Luka: Filozofski fakultet i Mostar: Nastavnički fakultet Univerziteta „Džemal Bijedić”.
Kamenov, E. (2006). Predškolska pedagogija (knjiga druga). Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
Kangrga, M. (2008). Klasični njemački idealizam: predavanja. Zagreb: Filozofski fakultet Sveučilišta u Zagrebu – FF Press.
Партало, С. (2014). Креативност и конформност симболичке игре предшколске дјеце. Иновације у настави, 27(1), 65–73.
Partalo, S. (2019). Pedagoške vrijednosti igre i pokreta predškolske djece. Zbornik radova sa VIII naučno – stručne konferencije međunarodnog karaktera Balkanskog saveza udruženja vaspitača BAPTA: Vaspitanje igrom i pokretom kroz svakodnevni život djeteta. Smederevo: Newpress.
Zazo, R. (1985). Poreklo čovjekove osjećajnosti. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.