АУТОР(И): Буба Д. Стојановић
Е-АДРЕСА: bubast@pfvr.ni.ac.rs
DOI: 10.46793/NNU21.651S
САЖЕТАК:
Говор као социјална категорија проистиче из потребе детета да буде у контакту и комуницира са другима. На тај начин оно се учи активној комуникацији и интеракцији, изражава своје мисли, осећања, ставове и потребе. Неговање говорне културе најмлађих је један од кључних задатака предшколске установе; пре тога породице, а посебно школе. Оспособљавању деце/ученика за усмено изражавање и комуникацију посвећује се велика пажња почев од предшколског узраста систематским радом васпитача, а касније, са поласком у школу, и учитеља, уз, наравно, породицу као прву и незаобилазну карику у том ланцу.
Од квалитета комуникације и интеракције између детета/ученика и других актера умногоме зависи говорни, али и укупни развој личности и унапређење културе језичког изражавања. Измењени услови наставног рада изазвани ковидом-19 у којима се одвија васпитно-образовни процес сада већ више од годину дана значајно су нарушили квалитет комуникације у вртићу и школи. Једно време интеракције, која је и иначе смањена, уопште није било; трајање школског часа је скраћено, уведено је обавезно ношење маски, услед чега је дисање отежано, па самим тим долази и до замарања при говору, што све озбиљно прети да угрози још увек недовољно развијене говорне способности деце/ученика млађих разреда основне школе.
У раду ће бити речи о значају породице за развој говорне културе деце предшколског и ученика млађег школског узраста, потреби и могућностима појачане сарадње са вртићем/школом у измењеним условима рада са циљем стварања што чешћих ситуација за дуже говорно испољавање деце/ученика у кућном амбијенту кроз стваралачке задатке активног читања, препричавања, причања и описивања како би се успешно развијале говорне способности деце/ученика и ван вртића/школе.
КЉУЧНЕ РЕЧИ:
говорна култура, породица, предшколска установа/школа, дете/ученик, развој.
ЛИТЕРАТУРА:
Ivanović, R. (2009). Dete i jezička komunikacija. Metodika razvoja govora (pr. Vuk Milatović) (65–84). Beograd: Učiteljski fakultet Univerziteta u Beogradu.
Jagić, S. i Jurčić, M. (2006). Razredno-nastavno ozračje i zadovoljstvo učenika nastavom. Acta Iadertina, 3, 29–43.
Kamenov, E. (2012). Predškolska pedagogija. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
Ковачевић Микић, Д. (2021). Развијање језичких компетенција наставника и ученика и унапређивање наставе српског језика (област усмено изражавање). Образовање и савремени универзитет (58–72). Ниш: Филозофски факултет.
Matijević, M. i Jovanović, M. (2017). Uključenost roditelja u školske aktivnosti. Godišnjak za pedagogiju, II(1), 9–20.
Mrkalj, Z. (2016). Uloga igre u razvoju kulture usmenog izražavanja dece predškolskog uzrasta. U E. Kopas-Vukašinović i B. Stojanović (ur.), Savremeno predškolsko vaspitanje i obrazovanje: izazovi i dileme, rad štampan u celini, 25. mart 2016, Jagodina: Fakultet pedagoških nauka (39–51), Jagodina: Pedagoški fakultet.
Николић, М. (1992). Методика наставе српског језика и књижевности. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
Purić, D. i Bojović, Ž. (2017). Unapređivanje kulture jezičkog izražavanja učenika u školskom i vanškolskom kontekstu. Kultura, 156, 160–175.
Росић, Т. (2008). Методика развоја говора, изабрани текстови. Јагодина: Педагошки факултет.
Standardi za razvoj i učenje dece ranih uzrasta u Srbiji (2012). A. Baucal (ur.).
Beograd: Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet – Institut za psihologiju.
Цветановић, В. (1996). Самостални и стваралачки рад у настави српског језика. Београд: Bodex.