AUTOR(I): Buba D. Stojanović
E-ADRESA: bubast@pfvr.ni.ac.rs
DOI: 10.46793/NNU21.651S
SAŽETAK:
Govor kao socijalna kategorija proističe iz potrebe deteta da bude u kontaktu i komunicira sa drugima. Na taj način ono se uči aktivnoj komunikaciji i interakciji, izražava svoje misli, osećanja, stavove i potrebe. Negovanje govorne kulture najmlađih je jedan od ključnih zadataka predškolske ustanove; pre toga porodice, a posebno škole. Osposobljavanju dece/učenika za usmeno izražavanje i komunikaciju posvećuje se velika pažnja počev od predškolskog uzrasta sistematskim radom vaspitača, a kasnije, sa polaskom u školu, i učitelja, uz, naravno, porodicu kao prvu i nezaobilaznu kariku u tom lancu.
Od kvaliteta komunikacije i interakcije između deteta/učenika i drugih aktera umnogome zavisi govorni, ali i ukupni razvoj ličnosti i unapređenje kulture jezičkog izražavanja. Izmenjeni uslovi nastavnog rada izazvani kovidom-19 u kojima se odvija vaspitno-obrazovni proces sada već više od godinu dana značajno su narušili kvalitet komunikacije u vrtiću i školi. Jedno vreme interakcije, koja je i inače smanjena, uopšte nije bilo; trajanje školskog časa je skraćeno, uvedeno je obavezno nošenje maski, usled čega je disanje otežano, pa samim tim dolazi i do zamaranja pri govoru, što sve ozbiljno preti da ugrozi još uvek nedovoljno razvijene govorne sposobnosti dece/učenika mlađih razreda osnovne škole.
U radu će biti reči o značaju porodice za razvoj govorne kulture dece predškolskog i učenika mlađeg školskog uzrasta, potrebi i mogućnostima pojačane saradnje sa vrtićem/školom u izmenjenim uslovima rada sa ciljem stvaranja što češćih situacija za duže govorno ispoljavanje dece/učenika u kućnom ambijentu kroz stvaralačke zadatke aktivnog čitanja, prepričavanja, pričanja i opisivanja kako bi se uspešno razvijale govorne sposobnosti dece/učenika i van vrtića/škole.
KLJUČNE REČI:
govorna kultura, porodica, predškolska ustanova/škola, dete/učenik, razvoj.
LITERATURA:
Ivanović, R. (2009). Dete i jezička komunikacija. Metodika razvoja govora (pr. Vuk Milatović) (65–84). Beograd: Učiteljski fakultet Univerziteta u Beogradu.
Jagić, S. i Jurčić, M. (2006). Razredno-nastavno ozračje i zadovoljstvo učenika nastavom. Acta Iadertina, 3, 29–43.
Kamenov, E. (2012). Predškolska pedagogija. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
Kovačević Mikić, D. (2021). Razvijanje jezičkih kompetencija nastavnika i učenika i unapređivanje nastave srpskog jezika (oblast usmeno izražavanje). Obrazovanje i savremeni univerzitet (58–72). Niš: Filozofski fakultet.
Matijević, M. i Jovanović, M. (2017). Uključenost roditelja u školske aktivnosti. Godišnjak za pedagogiju, II(1), 9–20.
Mrkalj, Z. (2016). Uloga igre u razvoju kulture usmenog izražavanja dece predškolskog uzrasta. U E. Kopas-Vukašinović i B. Stojanović (ur.), Savremeno predškolsko vaspitanje i obrazovanje: izazovi i dileme, rad štampan u celini, 25. mart 2016, Jagodina: Fakultet pedagoških nauka (39–51), Jagodina: Pedagoški fakultet.
Nikolić, M. (1992). Metodika nastave srpskog jezika i književnosti. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
Purić, D. i Bojović, Ž. (2017). Unapređivanje kulture jezičkog izražavanja učenika u školskom i vanškolskom kontekstu. Kultura, 156, 160–175.
Rosić, T. (2008). Metodika razvoja govora, izabrani tekstovi. Jagodina: Pedagoški fakultet.
Standardi za razvoj i učenje dece ranih uzrasta u Srbiji (2012). A. Baucal (ur.).
Beograd: Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet – Institut za psihologiju.
Cvetanović, V. (1996). Samostalni i stvaralački rad u nastavi srpskog jezika. Beograd: Bodex.