AUTOR(I): Ljiljana Jerković, Mile Ilić
E-ADRESA: ljiljana.jerkovic@ff.unibl.org, mile.ilic@ff.unibl.org
DOI: 10.46793/NNU21.627J
SAŽETAK:
Autori polaze od naučnih saznanja da su krupne promjene u objektivnoj stvarnosti (geološki i klimatski procesi i katastrofe) i u našoj civilizaciji (dometi i izazovi informatizacije i digitalizacije, ekonomske krize, pandemije zaraznih bolesti i sl.) uslovile izmijenjen društveni kontekst na lokalnom, nacionalnom i svjetskom nivou. U tom smislu naučna, stručna i šira javnost u sve većoj mjeri prihvata ideje inkluzije u društvu i obrazovanju u okviru kojeg je i nastava građanskog obrazovanja.
U radu je dato pojmovno određenje inkluzivne nastave građanskog obrazovanja. Navedene su sintetizovane teorijske osnove takve nastave izgrađene na dostignućima humanističke psihologije, savremenih didak- tičkih paradigmi, posebnih teorija vaspitnog djelovanja, teorija nastave i principima Univerzalnog dizajna učenja. Istaknute su didaktičko-metodičke specifičnosti inkluzivne nastave građanskog obrazovanja. Identi- fikovane su nove funkcije i kompetencije nastavnika za planiranje, izvođenje i vrednovanje takve nastave.
Prikazan je tok sinhronizovane diferencijacije i integracije aktivnosti individualnog i zajedničkog učenja i komplementarnog poučavanja u stimulativnom ambijentu, u operacionalizaciji takvih teorijskih osnova u timskoj izradi udžbenika i priručnika za inkluzivnu nastavu, te u kreiranju i ostvarivanju novog programa onlajn obuke nastavnika za implementaciju, evaluaciju i unapređivanje nastave građanskog obrazovanja.
KLJUČNE REČI:
inkluzivna nastava, građansko obrazovanje, teorij- ske osnove, kompetencije.
LITERATURA:
Branković, D. i Partalo, D. (2011). Metodološki problemi teorijskog defini- sanja i empirijskog istraživanja kompetencija nastavnika. U S. Marinković (ur.), Nastava i učenje – stanje i problemi, rad štampan u cjelini, 11. novembar 2011, Užice (39–50). Univerzitet u Kragujevcu: Pedagoški fakultet u Užicu.
Vlahović. B. (2012). Obrazovanje u društvu umrežene kulture. Beograd: Srpska akademija obrazovanja.
Glasser, W. (2005). Kvalitetna škola – škola bez prisile. Zagreb: Educa.
Davidov, V. (1995). O shvatanjima razvijajuće nastave. U S. Krnjajić (ur.): Saznanje i nastava. Beograd: Institut za pedagoška istraživanja.
Winkel, R. (1994). Didaktika kao kritička teorija nastavne komunikacije. U H. Gudjons, Teske i R. Winkel (ur.): Didaktičke teorije (97–11). Zagreb: Educa. Gudjons, H. (1994). Pedagogija – temeljna znanja. Zagreb: Educa.
Ilić, M. (2010). Koncepcija i struktura obrazovanja budućih učitelja za savre- meni vaspitno-obrazovni rad. U D. Branković (ur.), Banjalučki novembarski susreti, Zbornik radova Kultura i obrazovanje – determinante društvenog progresa (dostignuća, dometi, perspektive), knjiga 11, rad štampan u celini, 3–4. decembar 2010, Banja Luka (549–563). Banja Luka: Filozofski fakultet.
Ilić, M. (2012a). Inkluzivna nastava. Istočno Sarajevo: Filozofski fakultet.
Ilić, M. (2012b). Metodika građanskog obrazovanja. Banja Luka: Filozofski fakultet.
Ilić, M. (2020). Didaktika. Banja Luka: Filozofski fakultet.
Jerković, LJ. (2018). Individualno planirana nastava u svjetlu didaktičkih paradigmi i savremenih nastavnih sistema. Zbornik radova Filozofskog fakulteta Kosovska Mitrovica Univerziteta u Prištini, XLVIII(1), 317–336. DOI 10.5937/ZRFFP48-15008.
Jerković, LJ. (2019). Individualno planirana nastava u svjetlu savremenih didaktičkih teorija. Kosovska Mitrovica: Zbornik radova Filozofskog fakulteta Kosovska Mitrovica Univerziteta u Prištini, XLIX(2), 283– 304. DOI 10.5937/ZRFFP49-19104.
Jerković, LJ. i Ilić, M. (2020). Koncept višestrukog učenja i poučavanja u inkluzivnoj nastavi. U S. Marinković (ur.), Nauka i nastava u vaspitno- obrazovnom kontekstu, rad štampan u celini, 23. oktobar 2020, Užice (125–146). Univerzitet u Kragujevcu, Pedagoški fakultet u Užicu. DOI 10.46793/STEC20.125J.
Klafki, W. (1994). Didaktika kao teorija obrazovanja u okviru kritičko-konstruktivne znanosti o odgoju. U H. Gudjons, R. Teske i R. Winkel (ur.): Didaktičke teorije (15–57). Zagreb: Educa.
Knežević, V. (1986). Strukturne teorije nastave. Beograd: Institut za pedagoška istraži- vanja – Prosveta.
Kodele, T. (2017). Participacija učencev v procesu reševanja njihovih učnih težav.
Doktorska disertacija. Univerza v Ljubljani: Pedagoška fakulteta.
Kompetencija (1996). U A. Jakšić i P. Pijanović (ur.). Pedagoški leksikon (str. 242). Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
Konvencija o pravima djeteta (1989). UNICEF.
Kostović, S., Oljača, M. i Đermanov, J. (2008). Paradigme u pedagogiji i učenje učenja. U D. Branković (ur.), Banjalučki novembarski susreti – Nauka, kul- tura i ideologija, rad štampan u cjelini, 12–13. decembar 2008, Banja Luka (263–277). Banja Luka: Filozofski fakultet.
Leksikon obrazovnih termina (2014). Beograd: Učiteljski fakultet.
Matijević, M. (2017). Na tragu didaktike nastave za net-generacije. U Nastava i škola net – generacije (19–46). Zagreb: Učiteljski fakultet Sveučilišta u Zagrebu.
Möller, Ch. (1994). Didaktika kao teorija kurikuluma. U H. Gudjons, R. Teske i R. Winkel (ur.): Didaktičke teorije (79–94). Zagreb: Educa.
Olport, G. (1969). Sklop i razvoj ličnosti. Beograd: Kultura.
Paradigma (2014). U P. Pijanović i dr. (ur.). Leksikon obrazovnih termina (str. 555). Beograd: Učiteljski fakultet.
Rudakova, I. A. (2005). Didaktika – srednee professionalъnoe obrazovanie. Rostov-na-Donu: „Feniks”.
Slatina, M. (2005). Od individue do ličnosti – uvođenje u teoriju konfluentnog obrazova- nja. Zenica: „DOM ŠTAMPE”.
Tisdall, E. K. M. (2013). The transformation of participation? Exploring the potential of “transformative participation” for theory and praptice around children and young people’s participation’. Global Studies of Childhood, 3(2), 183–193.
Filipović, N. (1977). Didaktika 1. Sarajevo: Svjetlost.
Fulgosi, A. (1987). Psihologija ličnosti. Zagreb: Školska knjiga.
Hass, N. (2004). Kriteriji procjene učenikovog razumijevanja. Sarajevo: CIVITAS BiH. Španović, S. (2013). Didaktički aspekti primene računara u nastavi. Univerzitet u Novom Sadu: Pedagoški fakultet u Somboru.