AUTOR(I): Robert Bonjkovski
E-ADRESA: robert.bonkowski@us.edu.pl
DOI: 10.46793/NNU21.445B
SAŽETAK:
Rad obuhvata lingvistički problem učenja žargonskih neosemantizama u odnosu na sličnost u srpskom jeziku kao stranom kod studenata srbistike u Poljskoj. Na primeru metafore i paronimije pred- stavlja se neosemantizacija u srpskom jeziku kao mogućnost proširenja značenja leksičkih jedinica i pre svega prenosa značenja. Mnogobrojnost neosemantizama ovakvog tipa, to znači onih koje su nastale putem metafo- rizacije i paronomizacije, svedoči o kreativnosti izvornih govornika srpskog jezika u tom pogledu. Analizom brojnih primera zaključuje se da problem ovakve neosemantizacije nije tipično srpski, već je globalni, jer se susrećemo s njim u svakom jeziku (naročito u sociolektima).
KLJUČNE REČI:
srpski jezik, žargon, neosemantizaija, metafore i paronimi, glotodidaktika.
LITERATURA:
Andrić, D. (2005). Dvosmerni rečnik srpskog žargona i žargonu srodnih reči i izraza. Drugo, znatno dopunjeno izdanje. Beograd: Zepter Book World.
Bajin, M. (2015). Motivisanost značenja sinonima reči „lažov”, „potkazivač” i „ulizica” u omladinskom žargonu srpskog jezika. Prilozi proučavanju jezika, 46, 73–93.
Bonkowski, R. (2018). O nekim elementima jezičke kulture pri učenju srpskog jezika kao stranog. U S. Marinković (ur.): Jezik, kultura, obrazovanje (239–252). Užice: Univerzitet u Kragujevcu, Pedagoški fakultet u Užicu.
Bugarski, R. (2003). Žargon. Beograd: Biblioteka XX vek.
Bugarski, R. (2006). Žargon. Lingvistička studija. Drugo preraĎeno i prošireno izdanje. Beograd: Čigoja štampa.
Vujanjić, M., Gortan-Premk, D., Dešić M., Dragićević, R., Nikolić, M., Nogo, LJ., Pavković, V., Ramić, N., Stijović, R., Tešić, M. i Fekete, E. (2007). Rečnik srpskoga jezika. Novi Sad: Matica srpska.
Gerzić, B. i Gerzić, N. (2002). Rečnik savremenog beogradskog žargona. Beograd: Istar. Gerzić, B. (2012). Rečnik srpskog žargona (i žargonu srodnih reči i izraza). Beograd: Caligraph.
Grabias, S. (2019). Język w zachowaniach społecznych. Podstawy socjolingwistyki i logopedii. Wydanie czwarte uzupełnione. Lublin: Wydawnictwo Uniwersytetu Marii Curie-Skłodowskiej.
Dragićević, R. (2007). Leksikologija srpskog jezika. Beograd: Zavod za udžbenike.
Dragićević, R., Piper, P. i Stefanović, M. (2011). Obratni asocijativni rečnik srpskoga jezika (II deo: Od reakcije ka stimulusu). Beograd: Službeni gla- snik – Beogradska knjiga.
Imami, P. (2007). Beogradski frajerski rečnik. III dopunjeno izdanje. Beograd: NNK International.
Knežević, Z. (2010). Čovek u žargonu (Semantičko-derivaciona analiza žargonizama sa arhisemom „čovek”). Beograd: Alma.
Košćak, N. (2018). Šrajbenzi spiku? Stilovi hrvatske žargonske i žargonizirane proze 1990-ih i 2000-ih. Stilistika.org. Zagreb: Filozofski fakultet Sveučilišta u Zagrebu, Odsjek za kroatistiku, Katedra za stilistiku. Retrieved May 25, 2021 from the World Wide Web https://stilistika.org/nikola-koscak-srajbenzi-spiku.
Milojković, M. (2000). Reči – Rečnik đačkog žargona. Vršac: Viša škola za obrazovanje vaspitača.
Ochotna, D. (2016). Język polskiej agory wirtualnej – żargon czy pidgin? Próba definicji na podstawie opracowania mcarthura (1992). Scripta Neophilologica Posnaniensia, XVI, 85–97.
Piekot, T. (2008). Język w grupie społecznej. Wprowadzenie do badań socjolektu. Wałbrzych: Wydawnictwo Państwowej Wyższej Szkoły Zawodowej im. Angelusa Silesiusa w Wałbrzychu.
Polański, K. (red.) (2003). Encyklopedia językoznawstwa ogólnego. Wydanie trzecie bez zmian. Wrocław – Warszawa – Kraków: Ossolineum.
Samardžija, M. i Selak, A. (2001). Leksikon hrvatskoga jezika i književnosti. Zagreb: Pergamena.
Słownik Języka Polskiego. Retrieved May 12, 2021 from the World Wide Web http://sjp.pl/żargon.