АУТОР(И): Марија Р. Марковић
Е-АДРЕСА: marija.markovic@filfak.ni.ac.rs
DOI: 10.46793/NNU21.017M
САЖЕТАК:
Како дигитални медији прожимају све аспекте нашег живота, остваривање наставе на даљину данас, а и у будућности може се сматрати неминовношћу, за чију ефикасност је потребно обезбедити одго варајуће предуслове. Након изненадног избијања пандемије крајем 2019. и почетком 2020. године изазване појавом вируса ковид-19, факултети широм света били су приморани да се реорганизују и да у што краћем року пређу на онлајн наставу, како би се студентима омогућио наставак започете академске године. Циљ рада јесте да се укаже на основне претпоставке ефикасне онлајн наставе у високом образовању, за коју се претпоставља да ће у некој форми наставити да постоји и након завршетка пандемије. Дате прет- поставке биће изнете у форми указивања на специфичности онлајн наставе које су у значајној мери повезане са успехом студената у њој. Могуће је издвојити три групе таквих специфичности: индивидуалне специфичности самих студената, карактеристике онлајн наставе и карактеристике високошколске установе, које се детаљније описују у раду. Таква настава превасходно подразумева адекватну припремљеност наставника и студената у погледу развоја одговарајућих индивидуалних компетенција. Осим тога, важан чинилац успешне онлајн наставе је и постојање одговарајуће институционалне подршке на нивоу конкретне високошколске установе при њеној реализацији. Дате препоруке могу бити добра полазна основа за увођење и унапређивање квалитета онлајн наставе у високом образовању код нас.
КЉУЧНЕ РЕЧИ:
онлајн настава, високо образовање, развој компетенција, институционална подршка.
ЛИТЕРАТУРА:
Abe, J. A. A. (2020). Big five, linguistic styles, and successful online learning. The Internet and Higher Education, 45,1–9.
Baranik, E. L., Wright, A. N. & Reburn, L. K. (2017). Mentoring relationships in online classes. The Internet and Higher Education, 34, 65–71.
Beldarrain, Y. (2006). Distance Education Trends: Integrating new technologies to foster student interaction and collaboration. Distance Education, 27(2), 139–153.
Bolliger, U. D. & Wasilik, O. (2009). Factors influencing faculty satisfaction with online teaching and learning in higher education. Distance Education, 30(1), 103–116.
Broadbent, J. & Poon, L. W. (2015). Self-regulated learning strategies & academic achievement in online higher education learning environments: A systematic review. Internet and Higher Education, 27, 1–13.
Bruggeman, B., Tondeur, J., Struyven, K., Pynoo, B., Garone, A. & Vanslambrouck, S. (2021). Experts speaking: Crucial teacher attributes for implementing blended learning in higher education. The Internet and Higher Education, 48, 1–11.
Cheawjindakarn, B., Suwannatthachote, P. & Theeraroungchaisri, A. (2012). Critical Success Factors for Online Distance Learning in Higher Education: A Review of the Literature. Creative Education, 3 (Supplement), 61–66.
Crawford-Ferre, G. H. & Wiest, R. L. (2012). Effective Online Instruction in Higher Education. The Quarterly Review of Distance Education, 13(1), 11–14.
Distance education programs: Interregional Guidelines for the Evaluation of Distance Education (Online Learning) (2011). Philadelphia: Council of Regional Accrediting Commissions, Middle States Commission on Higher Education. Retrieved April 28, 2021 from the World Wide Web https://www.ship.edu/globalassets/pcde/guidelines_for_the_evaluation_of_distance_education_programs. pdf.
Edmunds, A. J., Gicheva, D., Thrift, B. & Hull, M. (2021). High tech, high touch: The impact of an online course intervention on academic performance and persistence in higher education. The Internet and Higher Education, 49, 1–10.
Fish, W. W. & Wickersham, E. L. (2009). Best Practices for Online Instructors – Reminders. The Quarterly Review of Distance Education, 10(3), 279–284.
Han, H. & Johnson, S. D. (2012). Relationship between students’ emotional intelligence, social bond, and interactions in online learning. Educational Technology & Society, 15(1), 78–89.
Herrera-Pavo, A. M. (2021). Collaborative learning for virtual higher education.
Learning, Culture and Social Interaction, 28, 1–11.
Kenzig, J. M. (2015). Lost in Translation: Adapting a Face-to-Face Course into an Online Learning Experience. Health Promotion Practice, 16(5), 625–628.
Kerr, S. M., Rynearson, K. & Kerr, C. M. (2006).Student characteristics for online learning success. Internet and Higher Education, 9(2), 91–105.
Keržič, D., Tomaževič, N., Aristovnik, A. & Umek, L. (2019). Exploring critical factors of the perceived usefulness of blended learning for higher education students. PLoS ONE, 14(11), 1–18.
Littenberg-Tobias, J. & Reich, J. (2020).Evaluating access, quality, and equity in online learning: A case study of a MOOC-based blended professional degree program. The Internet and Higher Education, 47, 1–11.
Menchacaa, P. M. & Abate Bekeleb, T. (2008). Learner and instructor identified success factors in distance education. Distance Education, 29(3), 231–252.
Milićević, V., Denić, N., Milićević, Z., Arsić, Lj., Spasić-Stojković, M., Petković, D., Stojanović, J., Krkić, M., Sokolov Milovančević, N. & Jovanović, A. (2021). E-learning perspectives in higher education institutions. Technological Forecasting & Social Change, 166(11), 1–5.
Money, H. W. & Dean, P. B. (2019). Incorporating student population differences for effective online education: A content-based review and integrative model. Computers & Education, 138(1), 57–82.
Moyle, K. (2010). Building Innovation: Learning with technologies. Australia, Victoria: Australian Council for Educational Research.
Noetel, M., Griffith, S., Delaney, O., Sanders, T., Parker, P., del Pozo Cruz, B. & Lonsdale, C. (2021). Video Improves Learning in Higher Education: A Systematic Review. Review of Educational Research, 20(10), 1–33.
Shah, S. S., Shah, A. A., Memon, F., Kemal, A. A. & Soomro, A. (2021). Online learning during the COVID-19 pandemic: Applying the self-determination theory in the ‘new normal’. Revista de Psicodidáctica. In press, https://www. elsevier.es/en-revista-revista-psicodidactica-english-edition–244-avance.
Stöhr, C., Demazière, C. & Adawi, T. (2020).The polarizing effect of the online flipped classroom. Computers & Education, 147, 1–12.
Tynan, B., Ryan, Y. & Lamont-Mills, A. (2015).Examining workload models in online and blended teaching. British Journal of Educational Technology, 46(1), 5–15.
Vernon, R., Valtaiaiii, H., Pierce, D., Pittman-Munice, P. & Frantz Adicins, L. (2009). Distance education programs in social work: current and emerging trends. Journal of Social Work Education, 45(2), 263-276.
Wang, C., Hsu, K. H.-C., Bonem, M. E., Moss, D. J., Yu, S., Nelson, B. D. & Levesque- Bristol, C. (2019). Need satisfaction and need dissatisfaction: A comparative study of online and face-to-face learning contexts. Computers in Human Behavior, 95, 114–125.
Wang, X. C. (2015). Conversations with innovators in learning and technology.
TechTrends, 59(5), 14–16.
Yа Ni, А. (2013). Comparing the Effectiveness of Classroom and Online Learning: Teaching Research Methods. Journal of Public Affairs Education, 19(2), 199–215.
Zenović, I. i Bagarić, I. (2014). Trendovi u otvorenom učenju na daljinu u svetu i kod nas. Međunarodna naučna konferencija Sinteza 2014. Impact of the Internet on Business Activities in Serbia and Worldwide (379–384). Beograd: Univerzitet Singidunum.