(стр. 183-197)
АУТОР(И) / AUTHOR(S): Сања Стевановић
DOI: 10.46793/MitJovan23.183S
САЖЕТАК / ABSTRACT:
У раду представљамо богословске ставове блаженопочившег митрополита Јована Зизијуласа о појању у Литургији и разматрамо њихов значај за област Систематског богословља. Сагледавањем односа певања и иконичне природе Евхаристије, митрополит Јован указује на есхатолошко порекло евхаристијског појања, а тиме и на појање Цркве као прихватање дара Божјег. Будући да Реч Божја, химне и псалмопојања потичу из есхатона, црквено појање представља интегрални део догађаја „заједнице светих”, односно, „сјаја и блистања есхатона” који Евхаристија доводи пред литургијско сабрање. Проширивањем речи приликом певања човек допушта Речи Божјој да обухвати његов говор и чула, стичући на тај начин познање засновано на заједници личности. Следствено томе, познање славословног духа појања Цркве јесте последица човековог отварања ка прихватању Божјег дара спасења, а не човековог индивидуалног прегнућа које се одвија унутар биолошке и религиозне емотивности. Као елемент православног Предања, појање сведочи о вери која чека васкрсење тела, и која своје црквене догмате види као произишле из човекове слободне одлуке да учествује у начину постојања Тројичног Бога. Митрополит Јован позвао је теологију да се окрене ка богословском промишљању о култури, а тиме и ка предањској употреби звука у музици као једном од позитивних елемената Предања. Са мало речи посвећених директно црквеном појању, блаженопочивши митрополит Јован Зизијулас успева да осветли евхаристијско појање као релевантну богословску тему чиме се, унутар савремене теолошке мисли, по први пут отвара могућност преиспитивања представе о певању као природној, универзалној, а тиме и онтолошки безначајној активности homo religiosus-a.
КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS:
митрополит Јован Зизијулас, црквено појање, савремено Систематско богословље
ЛИТЕРАТУРА / REFERENCES:
- Зизијулас, Ј. (2011). Заједница и другост. Пожаревац: Епархија браничевска, Одбор за просвету и културу.
- Зизијулас, Ј. (2020). Евхаристија и Царство Божје. У З. Матић (ур.), Саборност ‒ антологијски избор 1995–2020. Допринос митрополита Јована Зизијуласа (стр. 217–290). Пожаревац: Одбор за просвету и културу Епархије пожаревачко-браничевске.
- Зизијулас, Ј. (2020). Символизам и реализам у православном богослужењу (особито у Светој Евхаристији). У З. Матић (ур.), Саборност ‒ антологијски избор 1995–2020. Допринос митрополита Јована Зизијуласа (стр. 189–215). Пожаревац: Одбор за просвету и културу Епархије пожаревачко-браничевске.
- Zizioulas, J. (1989). Preserving God’s Creation. Three Lectures on Theology
and Ecology. I. King’s Theological Review, 12 (1), 1–5. - Budak, M. (1994). Moja iskustva u glazboterapiji. Sveta Cecilija, 2, 31–33.
- Giovanni Paolo II (1999а). Lettera di Giovanni Paolo II agli artisti. Преузето
1. 12. 2023. са https://www.vatican.va/content/john-paul-ii/it/letters/1999/documents/hf_jp-ii_let_23041999_artists.html - Giovanni Paolo II (1999б). Saluto di Giovanni Paolo II al concerto promosso
dalla „Academia musicae pro mundo uno”. Преузето 1. 12. 2023. са
https://www.vatican.va/content/john-paul-ii/it/speeches/1999/august/documents/hf_jp-ii_spe_01081999_academia-pro-mundo-uno.html - Ivan Pavao II (1994). Papino pismo uz 400. obljetnicu smrti Giovannia Pierluigi da Palestrina. Sveta Cecilija, 64 (4), 86–87.
- Kope, K. (1994). Why not silence? Sacred Music, 121 (1), 27–29.
- Martinjak, M. (1999). Liturgijska glazba u prošlosti i sadašnjosti. Sveta Cecilija,
69 (2), 30–34. - Papinutti, E. (1999). Musica e liturgia: elevare l’uomo a Dio. L’Osservatore
Domenica, 709, 6. - Pasley, R. (1999). The degrees of musical participation in the Sacred Liturgy.
Sacred Music, 126 (2), 25–27. - Ratzinger, J. (2000). The Spirit of Liturgy. San Francisco: Ignatius Press.
- Zuhlsdorf, J. (1994). An interview with Paul Augustin Cardinal Mayer, O.S.B.
Sacred Music, 121 (2), 11–20.