ИНТЕРТЕКСТУАЛНЕ ВЕЗЕ ИЗМЕЂУ КИШОВЕ „ЛЕГЕНДЕ О СПАВАЧИМА“ И КУР’АНСКЕ СУРЕ „ПЕЋИНА“ („ЕЛ-КЕХФ“)

Зборник радова са XVII научног скупа младих филолога Србије, одржаног 22. јуна 2025. године на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу, Књ. 2 (2026)  [171-182]
 
AUTHOR(S) / АУТОР(И): Арнела Ш. Лакота 
Download Full Pdf   

DOI: https://doi.org/10.46793/MFXVII-2.171L

ABSTRACT / САЖЕТАК:

У овом раду сагледавају се интертекстуалне паралеле између приповетке Легенда о спавачима Данила Киша и куранске суре Пећина (Ел-Кехф). Анализира се начин на који Киш преузима, трансформише и поетски обликује мотиве, сликовност и структуру религијског текста, смештајући их у контекст модерне књижевне прозе. Посебна пажња посвећена је мотивима сна и смрти, као и односу спавање–сан, који се у овом интертекстуалном односу јављају као симболичка матрица спајања религијског и књижевног дискурса. Циљ рада јесте да прикаже модалитете књижевне обраде једног религијског наратива, али и да укаже на начине на које се традиционални мотиви транспонују у савремени поетички оквир. У раду се истиче како и у којој мери Киш преузима цитате из Курана, поигравајући се и самим наративом и жанровском структуром легенде, чиме ствара личну, књижевно-фикционалну легенду. Указује се и на продуктивност интертекстуалности као категорије у сусрету религијског и књижевног дискурса, са циљем да се утврди природа и значење тих веза у поетици Данила Киша.

KEYWORDS / КЉУЧНЕ РЕЧИ:

Д. Киш, Легенда о спавачима, Куран, сура Пећина, интертекстуалност, архитекстуалност, цитатност, сан, смрт, религијски наратив

ACKNOWLEDGEMENT / ПРОЈЕКАТ:

REFERENCES / ЛИТЕРАТУРA:

Извори
  • Куран 2005: Пријевод Курана, Нови Пазар: Ел Келимех.
  • Киш 2020: Д. Киш, Енциклопедија мртвих, Београд: Архипелаг.
  • Куран 2023: Превод значења часног Курана на српском језику, Ријад (КСА): Центар Рувад.
Литература
  • Бужињска, Марковски 2009: А. Бужињска, М. П. Марковски, Књижевне теорије XX века, Београд: Службени гласник.
  • Видаковић-Петров 2008: К. Видаковић-Петров, Јеврејски песник Јехуда Халеви и интертекстуалност у средњовековној поезији, у: Г. Тешић (уред.), Теорија естетика поетика, Београд: Институт за књижевност и уметност, 443–452.
  • Гербран, Шевалије 2013: А. Гербран, Ж. Шевалије, Речник симбола, Нови Сад: Stylos Art – IK KIŠA.
  • Делић 1997: Ј. Делић, Кроз прозу Данила Киша, Београд: БИГЗ.
  • Зорић 2005: В. Зорић, Киш, легенда и прича, Београд: Народна књига – Алфа.
  • Ибн Кесир 2002: Ебул-Фида Исма’ил ибн Кесир, Тефсир, Сарајево: Културни центар „Краљ Фахд”.
  • Јерков 1992: А. Јерков, Антологија српске прозе постмодерног доба, Београд: Српска књижевна задруга.
  • Јуван 2013: М. Јуван, Интертекстуалност, Нови Сад: Академска књига.
  • Пантић 2002: М. Пантић, Киш, Београд: „Филип Вишњић”.
  • Стојановић 2006: М. Стојановић, Поглед на пишчев радни сто, Панчево: Мали Немо.