СЛИКА „ДРУГОГ“ У РОМАНИМА ЗА ДЈЕЦУ РАДИСАВА МИЛИЋА

Зборник радова КЊИЖЕВНОСТ ЗА ДЕЦУ У НАУЦИ И НАСТАВИ, 2024 (стр. 265-279)

AUTHOR(S) / АУТОР(И): Сања Ђ. Мацура

 

Download Full Pdf   

DOI: 10.46793/KDNN23.265M

ABSTRACT / САЖЕТАК:

У раду се, комбинацијом наратолошког и имаголошког приступа књижевном дјелу, анализира слика Другог у романима за дјецу Чаробњак из Сумраковца и Љубав има укус еурокрема аутора Радисава Милића. Предметне романе карактерише немали број кохезивних поетичких елемената због којих они чине исту ширу цјелину, иако дјелује да су по много чему различити. Оквирни хронотоп је исти, а различити микролокалитети се међусобно употпуњују као носиоци одређене врсте менталитета и слике свијета. Ликови су разноврсни како бројем и типовима обликовања, тако и својом друштвеном и менталитетском усидреношћу. Један од најснажнијих кохезивних чинилаца ова два романа је имплицитна Другост која је противтежа експлицитној Другости, а обје се примарно рефлектују кроз наративну ситуацију. Укрштање и сусретање аутоимажа и хетероимажа, обојено високо квалитетним хумором, кулминира катарзичким трансформационим процесом унутар ликова.

KEYWORDS / КЉУЧНЕ РЕЧИ:

Радисав Милић, роман за дјецу, слика Другог, менталитет

REFERENCES / ЛИТЕРАТУРA

  • Ахметагић (2018): J. Ahmetagić, Teorijsko-metodološke pretpostavke imagologije i njeno preoblikovanje, Баштина, Приштина – Лепосавић, 44, 13–24.
  • Дукић (2009): D. Dukić, Predgovor: О imagologiji, u: D. Dukić, Z. Blаžević, L. Plejić Poje, I. Brković (ur.), Kako vidimo strane zemlje: Uvod u imagologiju, Zagreb: Srednja Evropa, 5–22.
  • Гвозден (2001): В. Гвозден, Полазишта и циљеви имаголошког проучавања књижевности, Зборник Матице српске за књижевност и језик, књ. 49, 1–2, 211–224.
  • Константиновић (1984): З. Константиновић, Увод у упоредно проучавање књижевности, Београд: Српска књижевна задруга.
  • Константиновић (1986): Z. Konstantinović, Od imagologije do istraživanja mentaliteta: o jednom značajnom kretanju u savremenoj metodološkoj misli, Umjetnost riječi, XXX/2, 137–142.
  • Константиновић (2006): З. Константиновић, Компаративна имагологија балканског и средњеевропског простора, у: Свој и туђ, Слика другог у балканским и средњоевропским књижевностима (зборник радова), Београд: Институт за књижевност и уметност, 11–17.
  • Константиновић (2006а): З. Константиновић, Литерарно дело и национални менталитет, Београд: Народна књига / Алфа.
  • Ле Гоф (2002): Ж. Ле Гоф, Менталитети – Двосмислена историја (са француског превео М. Шукало), Крајина, Бања Лука, бр. 2.
  • Мацура (2015): С. Мацура, Слика Другог у романима Ранка Рисојевића, у: М. Ковачевић (ур.), Наука и слобода, зборник радова, Пале: Филозофски факултет, 747–762.
  • Мацура (2018): С. Мацура, Наративни лавиринт – Улазак, Бања Лука: Народна и универзитетска библиотека РС.
  • Мацура (2019): С. Мацура, Слика Србије у двоструком огледалу Бранка Ћопића, у: М. Ковачевић (ур.), Значај српског језика и књижевности за очување идентитета Републике Српске V: Српски језик и књижевност у БиХ и Србији, зборник радова, Пале: Филозофски факултет, 165–177.
  • Римон-Кенан (2002): S.Rimmon-Kenan, NarrаtiveFiction, secondedition, Routlegde, http:// books.google.ba/books?id=P03WGZtED7oC&pg=PA90&lpg=PA90&dq=ulterior+narra- tion&source=bl&ots=aP4p9E0XpT&sig=TOZiMWmyW09kkrr6ldyZ0NkPTWo&hl=s- r&sa=X&ei=WtC4UM7eFsvCtAaT8IHICg#v=onepage&q=ulterior%20 narration&f=false.