АКУСТИЧКИ АСПЕКТ СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ

Књижевност за децу у науци и настави (2022), (стр. 191-206)

АУТОР(И): Душица M. Потић

Е-АДРЕСА: dusicapotic@yahoo.com

Download Full Pdf 

DOI: 10.46793/KDNN21.191P

САЖЕТАК:

Стилске фигуре су свесно појачавање језичког израза новим из- ражајним могућностима. Група која се одређује као звучне фигуре заснива се на понављању гласова, продужавању гласова те конституисању гласовних склопова, а обухвата: алитерацију, асонанцу, алонжман, имитацију, ономатопеју и каламбур. Звучне фигуре своје примарне ефекте постижу у остваривању еуфоније исказа и структурирању његове ритмичке и мелодијске организације, али како се у језику форма не може одвојити од садржаја, оне делују на нивоу афективности и значења такође. У раду ћемо настојати да анализирамо звучне фигуре у изабраном корпусу српске поезије за децу, као и да укажемо на њихово присуство у свету детињства.

КЉУЧНЕ РЕЧИ:

стилске фигуре, звучне фигуре, поезија за децу.

ЛИТЕРАТУРА:

  • Бугарски (2003): Ranko Bugarski, Uvod u opštu lingvistiku, Beograd: Čigoja štampa – XX vek.
  • Васић (1980): Smiljka Vasić, Veština govorenja, Beograd: BiGZ.
  • Гортан-Премк (2004): Даринка Гортан-Премк, Полисемија и организација лексичког система у српскоме језику, Београд: ЗУНС.
  • Де Сосир (2004): Ferdinand de Sosir, Spisi iz opšte lingvistike, Sremski Karlovci: izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića.
  • Детелић, Илић (2006): Mirjana detelić, Marija ilić, Beli grad: poreklo epske formule i slovenskog toponima, Beograd; Balkanološki institut.
  • Драгићевић (2007): Рајна Драгићевић, Лексикологија српског језика, Бео- град: ЗУНС.
  • Живковић (1995): Драгиша Живковић, Теорија књижевности с теоријом писмености, Београд: Драганић.
  • Ингарден (1971): Роман Ингарден, О сазнавању књижевног уметничког дела, Београд: Српска књижевна задруга.
  • Јакобсон (1966): Roman Jakobson, Lingvistika i poetika, Nolit: Beograd. Капичић-Хаџић (1979): Nasiha Kapičić-Hadžić, Od Zmaja do Viteza, Sarajevo: Zavod za izdavanje udžbenika.
  • Кебара (2018): Марина Кебара, Граматичка транспозиција у деривацији неологизама у дечјој језичкој игри, Узданица, часопис за језик, књижевност и педагошке науке, XV/1, Јагодина: Универзитет у Крагујевцу, Педагошки факул- тет у Јагодини, 165–186.
  • Кларк (2008): Ив Кларк, Шта садржи реч: о дететовом усвајању семанти- ке, у: Т. Росић (ур.), Методика развоја говора, Јагодина: Универзитет у Крагу- јевцу, Педагошки факултет у Јагодини, 169–199.
  • Крамбергер (2009): Маријан Крамбергер, Позитивна онтологија детињ- ства, у: Ј. Љуштановић (прир.), Принцеза лута замком, Нови Сад: Змајеве деч- је игре, 31–33.
  • Лешић (2008): Zdenko Lešić, Teorija književnosti, Beograd: Službeni glasnik. Лукић, Марковић (2006): Живан Лукић, Мирјана Марковић, Култура говора, Ваљево: Интелекта.
  • Марковић (1991): Slobodan Ž. Marković, Zapisi o književosti za decu, Beograd: Naučna knjiga.
  • Опачић (2018): Зорана Опачић, Два и по века српске књижевности за децу и младе, у: З. Опачић (прир.), Антологија књижевности за децу, Нови Сад: Издавачки центар Матице српске, 17–49.
  • Пијаже, Инхелдер, (1978): Žan Pijaže, Berbel inhelder, Intelektualni razvoj deteta, Beograd: ZUNS.
  • Петковић (1984): Новица Петковић, Од формализма ка семиотици, Бео- град – Приштина: БИГЗ – Јединство.
  • Прелевић (1979): Rade Prelević, Poetika dečje književnosti, Mostar: Prva književna komuna.
  • Радовић (1991), Душан Радовић, Антологија српске поезије за децу, Бео- град: СКЗ.
  • Радовић (1986): Душан Радовић, Вукова азбука, Београд: ЗУНС.
  • Радовић (1954): Душан Радовић, Поштована децо, Београд: Дечја књига. РКТ (1985): Rečnik književnih termina, Beograd: Nolit.
  • Солар (1976): Milivoj Solar, Teorija književnosti, Zagreb: Školska knjiga.
  • Спасић (2020): Јелена Спасић, Лексички развој детета предшколског узраста, Узданица, часопис за језик, књижевност и педагошке науке, XVii/1, Јагодина: Универзитет у Крагујевцу, Педагошки факултет у Јагодини, 171– 178.
  • Станојевић (2001): dobrivoje Stanojević, Retorika „Zlatnog runa”, Pančevo: Mali Nemo.
  • Станојевић (2002): dobrivoje Stanojević, Stilistika „Zlatnog runa”, Pančevo: Mali Nemo.
  • Стевановић (1979): Михаило Стевановић, Савремени српскохрватски је- зик I, Београд: Научна књига.
  • Тартаља (2013): Иво Тартаља, Теорија књижевности, Београд: ЗУНС. Фурлан (1981): ivan Furlan, Čovjekov psihički razvoj, Zagreb: Školska knjiga.
  • Хант (2013): Питер Хант, Увод: изучавање света књижевности за децу, у: П.
  • Хант, Тумачење књижевности за децу, Београд: Учитељски факултет, 7–26.
  • Чуковски (1986): Kornej Čukovski, Od druge do pete, Beograd: ZUNS. Шипка (2006): danko Šipka, Osnovi leksikologije i srodnih disciplina, Novi Sad:
    Matica srpska.
  • Штајгер (1978): Emil Štajger, Umeće tumačenja i drugi ogledi, Beograd: Pro- sveta.