Књижевност за децу у науци и настави (2022), (стр. 113-125)
АУТОР(И): Андријана А. Николић
Е-АДРЕСА: friendlyhand@t-com.me
DOI: 10.46793/KDNN21.113N
САЖЕТАК:
Прозно стваралаштво бјелопољских писаца за дјецу (оца и сина) Слободана и Александра Обрадовића обилује мотивима фантастике у поступцима јунака, у њиховој надмоћи да пролазе кроз временске зоне, али и у митолошкој концепцији настанка ликова, те у мисији којој су подређени. Способни изумитељи, летачи, бића која се трансцендентално селе с мјеста на мјесто захтијевају критички суд, с циљем одмјереног става, колико је данас књижевност за дјецу заиста разумљива њиховом узрасту и да ли се и у којој мјери дијете може идентификовати с јунацима прочитаног дјела или се дистанцирати од њих. Комбиновањем симбола и фантастике оба писца усмјеравају читалачку мисао на одгонетавање употребних симбола и наводе на могућу поуку прочитаног. Кроз фиктивне ликове износе своја размишљања о животним питањима користећи се нараторском полифонијом, правећи отклон од себе ‒ писца, вјешто избјегавајући поистовјећивање са ликом из дјела. Поступак прекорачења границе између књижевног и ванкњижевног карактеристичан је за оба писца, те се намеће и став о улози родитеља током одрастања и утицају на развијање маште код дјетета које је склоно слушању родитељеве приче.
КЉУЧНЕ РЕЧИ:
наратор, фантастика, мит, писац.
ЛИТЕРАТУРА:
- Багић (2012): Krešimir Bagić, Rječnik stilskih figura, Zagreb: Školska knjiga. Бојић (1986): Goran Bojić, određenje fantastike, Savremenik, br. 5, Beograd: Književne novine, 448–461.
- Вуковић (1996): Novo Vuković, Uvod u književnost za djecu i omladinu, Podgorica: Unireks.
- Вуковић (2007): Ново Вуковић, Фантастично у књижевности за дјецу, Књижевност за децу и младе у књижевној критици, књига 1, Алексинац: Висо- ка школа струковних студија за васпитаче, Libro company, 62–64.
- Дамјанов (2002): Sava damjanov, Srpska postmoderna proza na kraju 20. veka, Polja, časopis za književnost i teoriju, br. 421, Novi Sad: Kulturni centar Novog Sada, 73‒78.
- Mјури (2001): J. M. Mjuri, citirano prema Živković, dragiša, Rečnik književnih termina, Banja Luka: Romanov, 455.
- Лешић (2011): Зденко Лешић, Језик и књижевно дело, Београд: Службени гласник.
- Лодге (1988): david Lodge, Načini modernog pisanja: metafora, metonimija i tipologija moderne književnosti, Zagreb: Globus – Stvarnost.
- Мишић (1968): Зоран Мишић, Антологија француске фантастике, Бео- град: Нолит.
- Обрадовић (2017а): Slobodan Zoran obradović, Na putu za Dardel, Bijelo Polje: NVo „Stihom govorim”.
- Обрадовић (2017б): Aleksandar obradović, Zapisi iz hodnika vremena, Bijelo Polje: JU Ratkovićeve večeri poezije, NVo „Stihom govorim”.
- Ораић Толић, Жмегач (1987): dubravka oraić Tolić, Viktor Žmegač, Auto- referencijalnost kao metatekst i kao ontotekst, u: d. oraić Tolić, V. Žmegač (ur.), Intertekstualnost & autoreferencijalnost, Zagreb: Zavod za znanost o književnosti Fi- lozofskog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu, 135‒146.
- Тодоров (1987): Cvetan Todorov, Uvod u fantastičnu književnost, prevela Aleksandra Mančić Milić, Beograd: Službeni glasnik.
- Хачион (1996): Linda Hačion, Poetika postmodernizma, preveli Vladimir Gvozden i Ljubica Stanković, Novi Sad: Svetovi.
- Хуме (1996): Kathryn Hume, Fantastika i mimesis, Mogućnosti, hrvatski časopis za književnost, umjetnost i kulturne probleme, XLiii, 4‒6, Split: Književni krug u Splitu, 48.