КОЛЕКТИВНИ АСПЕКТ СЛОБОДЕ ВЕРОИСПОВЕСТИ

Државно црквено право (2023) (стр. 5-43) 

АУТОР(И) / AUTHOR(S): Ненад Ђурђевић

Е-АДРЕСА / E-MAIL: 

Download Full Pdf   

DOI: 10.46793/DCP23.005DJ

САЖЕТАК / ABSTRACT:

По свом значају за највећи број људи, слобода вероисповести је, и историјски и у савременом свету, постала њихова универзална потреба и интерес, и то са карактеристикама које омогућавају и захтевају веће и одређеније присуство права неголи у случају правног третмана слободе мисли, савести и уверења, у коју и сама улази. Реч је о тзв. апсолутном људском праву (праву личности), због кога се човек не може не само кажњавати него ни узнемиравати, укључујући и присиљавање да се открије вероисповест.

Слобода вероисповести је, пре свега, човекова духовна сфера, која представља његов forum internum. Међутим, за разлику од слободе мисли и савести, слобода вероисповести има и екстерну компоненту (forum externum), односно колективни аспект, чија је суштина у могућности исповедања  вере у комуникацији и заједници са другим људима, јавно и приватно, кроз ванинституционалне и институционалне форме. При том, за велику већину верника је слобода удруживања са другима ради испољавања вере, односно могућност да слободно образују сопствену верску заједницу у законски признатим формама, од истог значаја као и право да се у опште има одређена вера. Слобода вероисповести, као индивидуално право, може бити поништена уколико није допуњена правом верске групе да изгради инфраструктуру која омогућава појединцима потпуно уживање те слободе и правом да аутономију у својим унутрашњим пословима.

Колективни аспект слободе вероисповести често је у пракси повезан са интервенцијом државе у корист неке, по правилу, већинске, верске заједнице а на штету мањинских верских заједница, или са мешањем државе у унутрашња организациона или персонална питања верске заједнице. Многи од тих случајева су завршила пред Европским судом за људска права, доношењем одлуке о кршењу слободе вероисповести, често уз постојање и кршења забране дискриминације или слободе удруживања. Европски суд за људска права је у свим тим случајевима констатовао да је таква позиција државе супротна њеној обавези да се понаша неутрално у односу на све цркве и верске заједнице на својој територији, са становишта остваривања како индивидуалног тако и колективног аспекта слободе вероисповести.

Прогон Украјинске православне цркве Московске патријаршије и њеног свештенства од стране украјинске државе и потпуно стајање на страну Украјинске православне цркве Кијевске патријаршије, чији смо сведоци последњих година а нарочито у 2023. години, јасно показује сву крхкост и политизацију гаранције колективног аспекта слободе вероисповести када се она сукоби са државним и геостратешким интересима и политикама. Ту можемо додати и скорашња дешавања око доношења Закона о слободи вероисповести у Црној Гори и закључења Темељног уговора између државе Црне Горе и Српске православне цркве. Може се слободно рећи да остваривање слободе вероисповести, а нарочито њеног колективног аспекта, за одређену верску заједницу/групу у пракси, најчешће,  суштински зависти од њеног односа са државном влашћу на чијој територији делује и модела односа држава-верске заједнице који се примењује у одређеној држави.

КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS:

слобода вероисповести, колективни аспект, дискриминација, аутономија, људска права.

ЛИТЕРАТУРА / REFERENCES:

  • Аврамовић, С., Приказ књиге Religion and Education in Europe – Development, Context and debates, ed. Robert Jackson et at., Анали Правног факултета у Београду, бр. 1/2008.
  • Драгојловић, Д., у: Демократија и религија, ур. Башић, Г., Деветак, С., Београд, 2003.
  • Durham, C., Freedom of religion or belief: Laws affecting the structuring of religious communities, ODIHR Background Paper 1999/4, www.osce.org/documents/ odihr/1999/09/1502_en.html
  • Durham, C., Perspectives on Religious Liberty: Comparative Framework, in Religious Human Rights in Global Perspective, 1-44 (van der Vyver, J. D. Witte, J. Jr., eds.). Kluwer Academic Publishers, 1996.
  • Ђурић, В., Петнаест година од доношења Закона о црквама и верским заједницама: стари изазови и нове перспективе државно-црквеног права, у: Прилози државно-црквеном праву Србије – Зборник радова са научног скупа поводом 15. година од доношења Закона о црквама и верским заједницама, Београд, 2022.
  • Ђурђевић, Н., Остваривање слободе вероисповести и правни положај цркава и верских заједница у Републици Србији; Београд, 2009.
  • Erler, A., Kirchenrecht, 5. Auflage, Muenchen, 1983
  • European Court of Human Rights, Freedom of religion, August 2023, https://www.echr.coe.int/documents/d/echr/fs_freedom_religion_eng
  • Gomien, D., Kratki vodič kroz Evropsku konvenciju o ljudskim pravima, 3. izdanje, Sarajevo, 2005
  • Григорије Е., Верске заједнице као значајан фактор очувања и унапређења мира, у: Округли сто: Допринос цркава и верских заједница у изградњи трајног мира на југоистоку Европе (Стразбур), гл. ур. Прљевић, М., Београд, 2008.
  • Guidelines for legislative reviews of laws affecting religion or belief, European Commission for Democracy through Law (Venice Commission), 11 June 2004, Opinion no. 271/2004.
  • Guidelines on the promotion and protection of freedom of religion or belief, Councel of the European Union: Council meeting Luxembourg, 24 June 2013.
  • Guidelines for legislative reviews of laws affecting religion or belief, European Commission for Democracy through Law (Venice Commission), 11 June 2004, Opinion no. 271/2004.
  • Информатору о раду Управе за сарадњу с црквама и верским заједницама, Београд, 24. јул 2023.
  • Јоаникијe Еп., Одговорност цркава и верских заједница за изградњу међуверског склада и мира у Црној Гори, у: Округли сто: Допринос цркава и верских заједница у изградњи трајног мира на југоистоку Европе (Стразбур), гл. ур. Прљевић, М., Београд, 2008,
  • Joint Guidelines on the Legal Personality of Religious or Belief Communities,  Council of Europe, Venice Commission, and OSCE Office for Democratic Institutions and Human Rights, Adopted by the Venice Commission аt its 99th Plenary Session (Venice, 13-14 June 2014)
  • Hafner, F., Gremmelspacher, G., Beziehungen zwischen Staaten und Religionsgemeinschaften in der Schweiz, у: Buser, Denise/Berger, Natalie/Hafner, Felix/Mund, Claudia/Speiser, Béatrice (Hrsg.), Menschenrechte konkret – Integration im Alltag, Basel 2005.
  • Human Rights Committee, General Comment 22, Article 18 (Forty-eighth session, 1993), https://wri-irg.org/en/story/1993/general-comment-22-article-18
  • Tarunabh, K., Calderwood Norton J., The right to freedom of religion and the right against religious discrimination: Theoretical distinctions, International Journal of Constitutional Law, Vol. 17, Issue 4, October 2019.
  • Међународне конвенције о људским правима: Универзална деклерација о људским правима, Међународни пакт о грађанским и политичким правма, Европска конвенција о људским правима
  • Murdok, Dž., Sloboda misli, savesti i veroispovesti, vodič za primenu člana 9 Evropske konvencije o ljudskim pravima, Savet Evrope, Beograd, 2008.
  • Одлука Уставног суда Србије, бр. IУз-455/2011 од 16. јануара 2013. године
  • Одлуке Европског суда за људска права и Комитета за људска права УН
  • Пауновић, М., Основи људских права, Београд, 2002
  • Пресуда Уставног суда Словеније , U-I-92/07-23 од 15. 04. 2010
  • Rapporteur’s Digest on Freedom of Religion or Belief,  Second edition (2023) – Excerpts of the Reports from 1986 to 2022 by the UN Special Rapporteur on Freedom of Religion or Belief Arranged by Topics of the Framework for Communications
  • Religious Freedom for the Good of All – Theological Approaches and Contemporary Challenges, International Theological Commission: SUB- commission for Religious freedom, https://www.vatican.va/roman_curia/congregations/cfaith/cti_documents/rc_ cti_20190426_liberta-religiosa_en.html
  • Robbers Gerhard, Religious Freedom in Germany, BYU Law Review, Issue 2, 2001
  • Sektenreport – Analysen, Originalmaterial, Hilfestellung, hrsg. T. Frank – U. Grandtner – S. Kippes, Muenchen, 2. Auflage, 1993.
  • Taylor, P., The basis for departure of European standard under Article 9 of the European Convention on Human Rights from equivalent universal standards, http://webjcli.ncl.ac.uk/2001/issue5/taylor5.html
  • The Canadian Charter of Rights and Freedoms – Charterpedia – Section 2(a) – Freedom of religion, Goverment of Canada, https://www.justice.gc.ca/eng/csj-sjc/rfc-dlc/ccrf-ccdl/check/index.html
  • Џомић, В., Отворена питања Закона о црквама и верски заједницама од 2006. године, у: Прилози државно-црквеном праву Србије: зборник радова са научног скупа поводом 15. година од доношења закона о црквама и верским заједницама, Београд, 2022
  • Устав и законодавство Републике Србије
  • Yildirim, M., The Collective Dimension of Freedom of Religion or Belief in International Law – The Application of Findings to the Case of Turkey, Ebo, Finland, 2015.