Зборник радова „Алексинац : 190 година у слободи од ослобођења 1833. до наших дана“, 2025 (стр. 241-251)
AUTHOR(S) / АУТОР(И): Миљана Ђорђевић
Download Full Pdf 
DOI: 10.46793/Aleksinac190.241DJ
ABSTRACT / САЖЕТАК:
У години у којој обележавамо 190 година у слободи Алексинца, навршава се и 155 година од рођења једног из генерације знаменитих Алексинчана. Др Михаило Гавриловић (1868– 1924) имао је среће да се роди у освит времена које су многи описивали као доба српске културне ренесансе. Рођен у Алексинцу, наоружан самодисциплином, усредсређеношћу и истрајношћу бриљантног ђака, школовао се у Књажевцу, Нишу, Београду, да би прекретницу у његовом животу и раду представљало седмогодишње школовање у Паризу (1893–1900). Током деценије коју је провео на челу новоосноване српске Државне архиве (1900–1911), поред 88 научних расправа, студија, критика итд, настало је његово највредније тротомно дело Милош Обреновић. Од 1911. године почиње његова успешна дипломатска каријера, од Цетиња, преко Ватикана и Крфа, да би свој животни пут од духовног поштења прерано завршио у Лондону. У непуних 56 година живота стало је довољно да га се генерације сећају са пијететом и захвалношћу. По речима Ј. Скерлића, први научни историк нове Србије и човек коме се потпуно може веровати, први архивиста модерне Србије, академик, дипломата од угледа – речју, прави доказ великог културног успона свога времена, човек који служи на част Алексинцу и Алексинчанима, али и свим Србима.
KEYWORDS / КЉУЧНЕ РЕЧИ:
Михаило Гавриловић, Алексинац, историчар, дипломата, архивиста
REFERENCES / ЛИТЕРАТУРA
- Закон о Државној архиви, Београд 1898.
- Јелисаветов Олга, „Рад Михаила Гавриловића у Државној архиви”, Архивски алманах, 2–3/1960.
- Јовановић Слободан, Из историје и књижевности, I, Београд 1991.
- Скерлић Јован, ,,Србија, њена култура и њена књижевност”, Босанска вила, год. XXV, 3–6/1900. Софронић Александра, „Научник на специјалном задатку: др Михаило Гавриловић у дипломатији 1911–1919”, Караџић, 4/2012.
- Станић Вељко, „Михаило Гавриловић”, Срби 1903‒1914: историја идеја, прир. Милош Ковић, Београд 2015, 374–387.