DR MIHAILO GAVRILOVIĆ – ČOVEK KOME SE MOGLO VEROVATI

Zbornik radova „Aleksinac : 190 godina u slobodi od oslobođenja 1833. do naših dana“, 2025 (str. 241-251)

AUTHOR(S) / AUTOR(I): MiljanaĐorđević

 

Download Full Pdf   

DOI: 10.46793/Aleksinac190.241DJ

ABSTRACT / SAŽETAK:

U godini u kojoj obeležavamo 190 godina u slobodi Aleksinca, navršava se i 155 godina od rođenja jednog iz generacije znamenitih Aleksinčana. Dr Mihailo Gavrilović (1868– 1924) imao je sreće da se rodi u osvit vremena koje su mnogi opisivali kao doba srpske kulturne renesanse. Rođen u Aleksincu, naoružan samodisciplinom, usredsređenošću i istrajnošću briljantnog đaka, školovao se u Knjaževcu, Nišu, Beogradu, da bi prekretnicu u njegovom životu i radu predstavljalo sedmogodišnje školovanje u Parizu (1893–1900). Tokom decenije koju je proveo na čelu novoosnovane srpske Državne arhive (1900–1911), pored 88 naučnih rasprava, studija, kritika itd, nastalo je njegovo najvrednije trotomno delo Miloš Obrenović. Od 1911. godine počinje njegova uspešna diplomatska karijera, od Cetinja, preko Vatikana i Krfa, da bi svoj životni put od duhovnog poštenja prerano završio u Londonu. U nepunih 56 godina života stalo je dovoljno da ga se generacije sećaju sa pijetetom i zahvalnošću. Po rečima J. Skerlića, prvi naučni istorik nove Srbije i čovek kome se potpuno može verovati, prvi arhivista moderne Srbije, akademik, diplomata od ugleda – rečju, pravi dokaz velikog kulturnog uspona svoga vremena, čovek koji služi na čast Aleksincu i Aleksinčanima, ali i svim Srbima.

KEYWORDS / KLJUČNE REČI:

Mihailo Gavrilović, Aleksinac, istoričar, diplomata, arhivista

REFERENCES / LITERATURA

  • Zakon o Državnoj arhivi, Beograd 1898.
  • Jelisavetov Olga, „Rad Mihaila Gavrilovića u Državnoj arhivi”, Arhivski almanah, 2–3/1960.
  • Jovanović Slobodan, Iz istorije i književnosti, I, Beograd 1991.
  • Skerlić Jovan, ,,Srbija, njena kultura i njena književnost”, Bosanska vila, god. XXV, 3–6/1900. Sofronić Aleksandra, „Naučnik na specijalnom zadatku: dr Mihailo Gavrilović u diplomatiji 1911–1919”, Karadžić, 4/2012.
  • Stanić Veljko, „Mihailo Gavrilović”, Srbi 1903‒1914: istorija ideja, prir. Miloš Ković, Beograd 2015, 374–387.